Nova Evropa

Нова Европа

Књига МШ, Број 1. 1. јула, 1923

пе Jovan Cvijić,

'Kada pobede mehanička i materijalistička sledanja, onda padne žalost i mrak na svet. Makoliko da se životinja-čovek lako navikava na nizinu i đust zrak, i makoliko da uživa u zasićenosti organa za varenje i za spol, preostaje uvek još težak trenutak svesti o životu bez pravoga cilja, U toj je nemoći suha hrana crkva, a spor lek filozolija, | jedina je radost u uznemirenosti i kretanju nekog čudnog osećanja traženja, neke'nove i osvežene gladi za čovekom, — za lepim i dragim pojedincima, u kojima ima duha i duše, da ih se vidi i ugleda, da ih se čuje i zna, da se može da uveri, da ipak nije — ma i po izuzetku — za večna vremena i neograničeno zagospodario predstavnik novca i trbuha, već da još postoje, i da moraju da postoje, viši, čistiji, i svetliji razlozi za opstanak ljudstva!

Opšta vrednost, opšta životna pogšodba blagorodnog, izabranog, velikog čoveka, u odnosu prema prosečnoj, ili niskoj i divljoj većini, nije se promenula nikad, u toku cele istorije sveta; pa ni danas. Jer je božanskom inspiracijom blagoslovenih pojedinaca sitvorena ideja duše, vera u dušu, kult duše, — cela etika, Stvorena Je ta vera, pokazana, uvek ponovo izazivana, i kroz hiljade godina održavana, zato da i mali i siromah nadje u životu nešto. apsolutno vredno i neprolazno, — svoju dušu, te da mirno i veselo podnosi teret rada, i da misli o bogu bez dogama i bez popova. Bez opstanka celoga niza velikih ljudi duše i duha, ne bi bio moguć opstanak celine svega što postoji, jer bi, pored ideje o apsolutnosti smrti, ostalo opravdano samo jedno načelo, a to je: robi, pljačkaj, otimaj, ubi! Na putu dakle od želje i težnje ka snazi i moći da se dodje do vete, postoje u ljudskom društvu regulatori, u vidu uzvišenih ličnosti, koje se uzdižu iznad većine čitavom glavom, te koje se daleko vide. ·Nepoznato je, i često nedokučivo, dejstvo tih uzvišenih ličnosti na ogromnu većinu, srozanu ili koja se srozava; komplikovano je na

1