Nova Evropa

včdne« {sv, XVII, seš, 3,, ročnik 1911) veli: »Cvijić smatra studije aniropogeografske i einografske kao sporedne, i obraća im pažnju samo uzgred, pored proučavanja morioloških, Teško je danas dati sud o tome, koji će deo njegova velikog dela o Makedoniji i Staroj Srbiji najduže održati svoju svežinu i vrednost, Referent bi naginjao mišljenju, da će baš odeljci antropogeografski i etnografski održaii za svagda svoju vrednost, jer nema dela u kome bi stanje te oblasti, na prelazu od ranije kulture ka današnjoj, bilo shvaćeno neposrednije i sa razumevanjem tako dubokim,«

Prvi veći rad G, Cvijića, posvećen čisto antropogeogralskim pitanjima, bili su »Antropogeografski Problemi Balkanskog Poluostrva« Wilhelm Gdatz, bivši profesor geografije na Visokoj Tehničkoj Školi u Minhenu, u »Petermanns Mitteilungen« za 1905 godinu, veli o toj studiji ovo: »S jedne strane, u ovom se radu unapredjuje naše znanje stvarno i mnogostruko, a s druge strane, pisac se vanredno obazrivo drži бгаnicša do kojih treba da ide geografsko posmatranje, U devet odeljaka iznose se uputstva, iskustva, i mnjenja, izdavača ,Naselja', Za ovo su dala gradju slučajna promatranja i obaveštavanja, do kojih je Cvijić došao na svojim poznatim putovanjima, izvedenim radi morfologije. Ali bi on teško više bitnih stvari video i saznao, da je putovao i samo radi antropogeogralskih poslova.,«

| Kada se pojavila knjiga »La Peninsule Balkanique, Gćographie Humaine«, Jules Sion, profesor geografije na Univerzitetu u Montpelijeu, napisao je članak »Un domaine nouveau de la Gćographie Humaine« u »Revue Universitaire« za 1919 godinu ({svesci 6,). Sion piše: »Ovo delo, u kome su nam iznesena sva bitna promatranja, obiluje bogatstvom sadržine, G. Cvijić se nije plašio da udje u pojedinosti, koje su često jedino instruktivne u ovoj naučnoj oblasti, Možda će se naći ovde-onde nešto suvišnosti u izlaganju, neka ponavljanja; ali ćemo se uopšte diviti onoj preciznosti, onom osećanju za nijansu koje ipak ne sprečava da se daju velike crte, Ima i umetnosti i nauke u ovim slikama narodnog života .., Ali ova knjiga, jedna od najsugestivnijih koje postoje u našoj nauci, nema vrednosti samo po svojoj sadržini; ona vredi, možda još više, po svome duhu i po svojoj metodi, G, Cvijić nije od onih koji vole da oko Amntropogeogralije povuku granice, tako često veštačke, te koji bi je rado sveli na ispitivanje vidljivih ljudskih dela na zemlji, On voli one probleme u kojima je ljudska alttivnost odredjena istorijskom i društvenom sredinom, kao i fizičkim pogodbama ,.., G. Cvijić ide u svojoj smelosti dotle, da prisvaja geografiji oblast koja izgleda da je dosada bila oblast romansijera; to bi bila, prosto rečeno, jedna vrsta psihičke беобтаНје,,. G. Cvijić se zadovoljava da pokaže samim svojim delom, da ovde ima fakata naučno utvrdjenih delikatnim ali sigurnim metodama; vrednost ovih metoda vidi se po njihovim rezul-

20