Nova Evropa

Ши се такођер неговао код нас одавна. Становници горских крајева, употребљавали су, за јаких зима, ши као прометно средство. Знамените су у том погледу Блоке на Нотрањском, чији су становници, како знамо, већ пред 400 година употребљавали ши несамо за ходање него н за, забаву. Приређивали су такођер и неке врсте сеоских утакмица, те су на тај начин и нехотице терали спорт. Све је то остало дашто у усменој традицији Блочана, а на ши се заборавило. У годинама 1918/14 налазимо у Љубљани прве почетке шиског спорта, приредбом шиских течаја у Бохињу иу Љубљани, под вођством нашега првога неуморног и вишекратног победника. Р. Бадиуре, који уосталом нису нашли одзива и разумевања у ширим круговима. За Рата је и та грана спорта мировала. Занимљиво је, међутим, да су у време Рата, словеначки момци упознали ши, и унаточ војним напорима и шиканама заволели их; данас су они најодушевљенији присташе тог спорта у појединим клубовима. После Рата, почео је IT. Баднура опет са снажном пропагандом, објавио је занимљиве чланке из те струке, тумачио корист тог спорта, и водно сам сваке зиме неколико ши-курзова за почетнике: он је основао и посебан клуб »СОмучарско друштво Љубљана“, ин дао иницијативу за оснивање зимеко-епортеких секција код других спортских друштава. У сезони 1920/21 тај се је спорт знатно подигао. Спортски је Савез спремио на Бохињу и на Бледу много зимеко-спортских уредаба, те приредио више добро успелих јавних утакмица. И у задњој сезони добио је тај спорт терена. Међу најлепшим приредбама треба споменути натецање на шинма за првенство Југославије, код којег је учествовала и бројна група госпођа: ми Словенци подлегли смо додуше малобројним учесницима од стране загребачког Хашка, али смо унаточ томе на томе пољу остали вазда озбиљни противници. На УП међународни конгрес за ши-првенство Чешкословачке послали смо и ми двојицу заступника, али се ови, ради огромне конкуренце северних народа, нису могли пласирати.

Скоро паралелно са ши-спортом развијало се и сањкање. Много заслуга за развој тог спорта има Љубљански Спортски Клуб, који је на Рожнику изградно с великим трошком идеално сањкалиште. Штета што се је оно морало касније напустити. Иза Рата Спортски је Савез водио бригу ни о процвату сањкања. Бохињско уметно сањкалиште »Белведере«, које је с огромним трошком реновирао, јесте једно од најлепших у Југославији; оно лежи на. северном обронку Чрне Прсти те је приближно 1 km дуго. Како лежи у романтичном бохињском пределу, те пружа, љубитељу зимске природе све ужитке, можемо се падати да ће се у будуће ту састајати сви Југословени који воле нашу »Швицу«.

Тенисје један од оних несрећних спортова. који, ради финансијалних тешкоћа, није могао досећи међународне висине, Пре Рата имала, је Љубљана, (Марибор и Цеље нису били бољи) два. игралишта Љубљанског Спортског Клуба, али се ту тенис неговао тек друштвено. Полагано, и с многим жртвама његових присталица, одлучили су се поједини клубови да оснују посебне тениске секције, које уз малу наплату пружају цели комфор, и омогућују свакоме учествовање у том спорту. Прве међуклупске утакмице приредила је љубљанска »Илирија«, која је омерила. своје снаге с Марибором, где се такођер нашло довољно присталица за тај елегантни спорт, те је однела, победу. У турниру са загребачким такмацима је, дакако, са-

130