Nova Evropa

свим подлегла. И други неки клубови следили су тај пример »Илирије«. Ипак ће требати за интернацијоналну класу још много тренирати, а још више потрошити. Рад је тениским секцијама олакшан тиме, што је сама идеја пропзашла из више или мање имућнијих кругова, који ће знати у прави час прискочити у помоћ да се и тај спорт подигне.

Међу најмлађе врсте нашег младог спорта, треба да убројимо из Чешке импортирани женски спорт — хазену. Док су наше сестрице у Загребу и у Београду ту игру већ давно прихватиле, код нас је она наишла, нарочито код мамица, на тврдокоран отпор. Али полагано се и овде схватају врлине те игре, те су је почели, нако касно, са свим еланом. Материјал се је у то време вишепут мењао, тако да се наше рукометашице никако не могу мерити с Хрватицама, и Орпкињама; али су ипак у последњим наступима стекле доста рутине, те ће бити за кратко време озбиљне противнице садашњим југословенским првакињама. Утешљива, је појава, да су тај здрави женски спорт прихватиле и друге женске узгојне организације, те бе га оне одомаћити и у најширим круговима. У очекивању сличних покрета и у провинцији, држимо да, је тај спорт досегао за, кратко време лепе резултате.

Међу најстарији н најпопуларнији спорт у Оловенији спада бициклистички снорт. Први његови почеци падају у годину 1887. Осим немачког бициклистичког друштва имали смо у Љубљани клуб словеначких бициклиста, »Илирија«, а мало после и клуб »Љубљану«. И Марибор и Цеље имали су своја бициклистичка, друштва. Бициклистички се је спорт до године 1898 тако раширио, да је основан Савез Бициклистичких Друштава, са седиштем у Цељу. »ЈБубљана« си је изградила властито своје тркалиште (1897) с клупском кућом. Исто су имали Немци у Колизеју. Клубови су стално приређивали утакмице, и имали изврсних тркача. Прве су се трке, на високим бициклима, приређивале на прузи Трет—Цеље. У најбоље су се тркаче бројали браћа, Бохинц, Горјанц, Граси, и др. који су у више наврата побеђивали и на међународним тркама. Међу агилне промицатеље бициклистичког спорта у оно доба бројимо нарочито и приморске Словенце, који су у Горици имали два друштва, а у Чрсту бициклистички клуб »Балкан«; приређивали су бројне утакмице, и расписивали међународна и свесловенска, натецања, која су имала поред спортског такођер и надијонално значење. (Са, годином 1905 почео је бициклистички спорт назадовати. Асфалтирано, с трибинама, ограђено, тркалиште опустело је; клубови су престали деловати. И у Штајерској је тај спорт престао. Тек године 1918 основана, је садашња, бициклистичка, »Илирија«, која је обновила. спорт на цести у модерном стилу, са изразито спортеким циљевима. За Рата. је и бициклистички спорт почивао, 4 иза преврата је матични клуб преузео, под вођством бициклистичких сенијора, иницијативу, те је ускоро пренео бидиклистички спорт и у провинцију. Словенски су тркачи часно суделовали по равним међународним тркама, те ву у наступима с браћом Хрватима и Србима представљали озбиљне конкуренте. Словенија броји данас 8 бициклистичких клубова, с многим члановима, и с некојим интернадијоналним првадима. Можемо и то споменути, да их је на домаћим тркама, унаточ оштрим борбама и тешко извојеваним успесима у иностранству, пратила нека, зла срећа, и само ретко дозволила да. дођу до неких добро заслужених првих места,

131