Nova Evropa

искрена, и дубока уметност остајала неразумљива и приступачна само малом кругу »одабраних«. »Несхваћени геније« је једна стара, романтична, прича, којом се теше толики медијокритети. Врло се често дешавало да право и добро уметничко дело није одмах добило свој аплауз, своју награду; за чиме — по неумитном закону људске природе — увек тежи отворено или скривено и најбунтовнији или најсмелији стваралачки дух. Али то неразумевање и оскудица симпатије ретко заузима један дужи перијод, и то је обично последица, чињенице, да. мотиви уметникова. стваралачког рада нису били по укусу или у сагласности са моментаним расположењем средине. Када. се нешто само не разуме, пред тим се стоји радознало, али не и непријатељски. Тешко је уопштавати ствари и стварати макаква. правила, али се може са поузданошћу тврдити да постоји неки инстинкт који увек наговештава присутност нечег великог и доброг, у свакој правој уметничкој творевини, па било да се ми пријатељски или непријатељски осећамо према, њој.

У светској књижевности постоји један занимљив пример, пример Лорда. Бајрона. Његове идеје, стил, манир, све је то толико одговарало једном кратком моменту једног лудог, узбурканог, циничног и у исти мах детињасто романтичног, перијода. Данас су иза њега остали само његови скандали, једна, занимљива личност, и темперамент за историчаре, — један широк круг утицаја што су га на друге велике писце делимично чиниле његове идеје, и најзад његови стихови које могу данас до краја да, прочитају ред по ред једино професори и педанти, Чак ни »Чајлд Хералд«, центар бајроновеког култа, није данас занимљив за оне који нису толико прожети духом енглеског језика, и толико ушли у методе енглеског стила и версификације, да могу наћи неко задовољство у чисто стилским и песничким особина. ма те чудне аутобиографске исповести у стиховима; док нас у »Дон Хуану« још једино занима, онај бајроновеки сарказам.

Један од савременика Бајрона, 5т ЖиШат Се, написао је, у плсму чувеној Раду Вјезатбјоп, захваљујући јој за послату му копију њених »Разговора са Лордом Бајроном«, ово неколико речи: »учинили сте ми велику доброту пославши ми разговоре од којих сам досада само неколико одељака, видео, и који су уз то толико пуни талента и оштре опсервашије, да се не могу уздржати а да не честитам успомени Лорда Бајрона на срећној околности што је оставила његове идеје у тако доброј похрани, те су могле сазрети н усавршити се пре него што дођу на светлост, Било је храбрих људи ин раније, као што примећује један римски песник, али није било Омира да их прослави. Истина је, да Ви видите ствари у много бољој, H лепшој, н праведнијој, светлости, него што је то могао Лорд Бајрон; Ви познајете боље свет него што га, је он знао; и, штавише, није у Вашем систему да се претварате како сте у рђаву расположењу када стварно нисте тако.« — Симпатични и духовит археолог из Напуља, 5 William Gell, човек снажна, логична, и не-изафектирана ума, оставио је У својој кореспонденцији и иначе врло много занимљивих и рељефних утисажа, о разним енглеским писцима, уметницима, и јавним радницима, са којима је био у додиру. Али ова једна његова опсервација: да Лорд Бајрон није познавао живот довољно, да је његово песничко дело било више творевина праве или извештачене ћуди (онога што Енглези зову тоод), него какво дубље песничке емоције, јесте врло осветљавајућа и јасна карактеристика, која нам помаже

234