Nova Evropa

— одлучно ће бити шта, и колико ми сами можемо и хоћемо. Издељена у посебно осматрање, деца су победника жалосна, слаба, и зла; повезана са, вечитим збивањем и покретањем, имају она частан, важан, и достојан део живота. Свих сто правила мудра и богобојажљива живота могу да се сведу на једно: неузохолити се, него се поклонити земљи која нас трпи и носи.

Мајмунисање је болест, па ће проћи. Прво мора да се пише много H лудо. Зато да људи увиде да је врло мало доброга и лепога, што треба читали. И све тако редом и начином равним. Заобилазно је то и дуготрајно, скупо; али са те тачке гледишта, поничу све добронамерне или злонамерне теорије насиља, скраћених линија напретка, и прогреса. И те ће све теорије да. брзо поломе врат. А удариће о ледину и она модерна. високоученост, да се сва. лица наша, имају да. обрате анонимној маси и њој метанишу са усхиБењем, зато што појединаца, личности, јунака, нема, и не може данас да буде. Залудно је тражење јединог и специфичног лекал

Жалосно је и болно врпољење и немир деце победника, али је оно фажтички ту, постоји реално. Тескобно је и незгодно незнати и непознавати онај први, срећни, и одлучни кораж, којим треба, да. се крене. Страшно је пи ужасно да, нема ниоткуда оне светлости која, би, ма и за тренутак, обасјала и показала све лепо, радосно, и велико, што ће бити. У гневу и са огорчењем слуша, се очајан савет, да; се вратимо у прошло стање, да. порекнемо све те године заједничког страдања, те да почнемо поново оданде где се Рат свр шио. Јесу ли уопште субјективна, уверења, реалне ствари, или је то искушавање% Шта да се ради кад ништа не ваља што се ради: Кад ништа не ваља што имамо и што постоји Јер заиста, например држава, има ли горе државе него што је наша, — кликћу деца победника! — А шта су деца победника. учинила да им држава буде добраз — Рђава држава, има војску, жандаре, полицију, новац, па шта се ту може учинитиг — Разуме се да, се насиљем не може постићи ништа; разуме се да нико ради пустог експериментисања, неће управу државе предавати данас овоме сутра ономе као под аренду; разуме се да је силно тешко организовати већине гласача па, тако задобити власт у држави и т. д.. Право је питање, међутим, да ли деца, победника, таква, каква, јесу, заслужују неку идеалну, добру, и дивну државу ' Није ли ова и овакова, постојећа држава слика и прилика баш те слабе, несрећне, и зле, деце победника, грађана. њезинихе Како може заједничко дело бити добро кад на њему не сарађују сви, и кад сарађују само они који су зли и себични! И како је са државом, за децу победника главним кривцем и виновником све наше несреће, тако је са свим осталим... Зле нема ко да надвлада, слабе нема ко да води.

Деца су победника, немирна. и немоћна. Ове је више делића велике помрчине која се на нас спушта. Тим мрачним путем има, цело једно поколење да, пређе у будућност. Под теретом сазнања свога, ништавила и 58 буне, треба деца, победника. да св смире, да. се покоре, да се ублаже. Идеје које ће у блиској будућности владати, данас су непризнате, данас су пе познате. У великој соби пуној болесника, зрав је човек неприродна и н6угодна, ствар. У кривом огледалу данашњег јавног мишљење слободан дух изгледа. луд. Ва нова се уверења, сакивају стари окови. Нема. друго до да тамница буде родилиштем новога, лепога, доброга. Тако је увек било. Нараштај деце победника може да се упореди са, мостом на, коме св испитује

243