Nova Evropa

čivali u njegovoj dubini, Otuda i ona zbunjenost u odredjivanju onoga u čemu bi oni da se vežu sa Slovenima. Jedni su gledali u Slovenstvu samo jedinstvo jezika i krvi; drugi, protivnost prema Evropi; treći, borbu i nastojanje za narodnost; četvrti, težnju ka pravoslavlju, Možemo kazati, da je u Rusa onoga vremena bilo svih tih nijansa, Slovenstvo kao celina stavljana je u protivnost prema svetu romano-germanskom; Slovenstvo kao jedna naročita plemenska grana smairalo se nosiocem pravoslavlja, a kod toga se zaboravljalo na ultra-katoličko pleme, na Poljake.,

Sve ove nijanse možemo naći u samoga Kirjejevskog. On govori »o odnosu Zapada prema tome dosada nezapaženu načelu života, mišljenja, i naobrazbe, koje je osnovom sveta ргауоslavno-slovenskoga« Taj se pojam očevidno pokriva sa »pravoslavno-ruskim«, Kirjejevskom je Slovenstvo vezano za ruski narod jedino time što imaju iste plemenske osobine; ali tom momentu ne pripisuje on prevelike važnosti, Nego je pored tog racijonalnog momenta u duši njegovoj živela iracijonalna simpatija za Slovenstvo, Taj osećaj koji je tako duboko prodro u rusku dušu nije mogao a da ne uzbuni tako ruskog čoveka kakav je bio Kirjejevskij, On je video u ruskom narodu ovaploćenje duha rusko (ili slovensko)pravoslavnoga, koji stoji u protivnosti s duhom zapadno-katoličkim, Homjakov, kao bogoslov, kao jedan od otaca pravoslavne crkve, morao je takodjer zaći u dubinu slovenskog pitanja, On postavlja neprelaznu granicu izmedju pravoslavlja i inoslavlja (to su općine hrišćanske koje su se ocepile od Crkve), Odatle bi upravo sledilo, da je ruski pravoslavni čovek doduše u duhovnom srodstvu s pravoslavnim Grkom, no da je tudj Poljaku, Čehu, ili ruskom raskolniku? Ali evo šta on kaže: »Nekoje novine zovu nas podrugljivo Slovenofilima, što bi na narodnom ruskom jeziku značilo »Slovenoljubac«. Ja sa svoje strane spreman sam da primim taj naziv, i rado priznajem: ljubim Slovene... Ja ih volim zato jer nema ruskog čoveka koji ih ne bi voleo; nema toga koji ne bi priznavao svoga bratstva sa Slovenima, i naročito s pravoslavnim Slovenima. Žato ja potsmeh našoj ljubavi prema Slovenima primam isto tako rado kao što bih primio potsmeh tome da smo mi — Rusi« Tako je visoko barjak slovenofilstva podigao bio Homjakov. Ljubav Homjakova je aktivna, i zato on želi da bi se svi Sloveni ujedinili u jednoj veri: pravoslavni Srbi i katolički Hrvati već su ujedinjeni »arheologijom«, a katolički Česi imadu u svojoj prošlosti herojsku borbu svog nacijonalnog prosvetitelja, IHusa; ostaju još jedino Poljaci, koji su nepokolebljivo verni Crkvi Katoličkoj, — no Homjakov poziva Rusiju da se ne uzdiže nad Poljsku, i drži da Poljaci i nisu čisto slovensko pleme. To је Homjakovljeva koncepcija slovenofilstva, koja je bila naročito vitalna i plodonosna tekovina, baš zato što on ne drži naročito potrebnim da objašnjava zašto voli Slovene, — Treći u plejadi prvih naših slovenolila bio je K, S. Aksa kov, koji je poznavao slovenske jezike, te bio pravim prethodnikom slavista, koji su podjednako bili i slovenoljupcima, On je bio mislilac originalan, nezavisan od ino-

286