Nova Evropa

Думу као народну револупијонарну заставу. Бура револуцијонарног пламена ишла му је на руку, а слабост и неодлучност Привремене Владе, створене из Думе, само је помагала даљем распаљивању револуције. Чаки зградом и просторијама Думе, одмах првог дана овладали су наоружани радници, чему је било допкан одупрети се.

Фактички, 27. фебруара социјалистичка партија завладала је петроградским гарнизоном, те постала господарем положаја иако је привремено још скривала своју улогу. Али је било допкан колебати се, па и немогуће, због узбудљивих извештаја који су стизали из провинција, о немирима који су тамо отпочели. Председник Думе морао се, силом прилика, решити нато да Дума постане главним носиоцем државне власти.

Састављајући и одређујући Владу, ван спора, на. законитом праву, као једини првенствени извор власти и као орган који је замењивао министре у случају њихова одласка, Привремени Комитет Думе оснивао је своје право на даном му пуномоћју од народног представништва. Он је од своје стране предао био потпуну извршну власт Привременој Влади, и ова, по речима манифеста, Великог Кнеза, Михаила Александровића, никла по инипијативи Думе, била је призната, несамо од целе Русије него и од страних држава. Кнез Љвов је био одређен једним од последњих указа Императора, Николе Ш за Председника првог одговорног Министарског Савета пред Думом и Државним Саветом, те је на тај начин, и рачунајући са његовом популарношћу као руковаоца акције Сверуског Земског Савеза, постојало расположење према његовој кандидацији код свију политичких група, и избор председника Владе остао је на њему. Остали министри били су изабрани међу најпопуларнијим друштвеним радницима, као што су били: Миљуков, Шингарјов, Гучков, Годнев, незамењив стручњак у питањима контроле, Владимир Љвов, зналац црквених питања, стални председник думске комисије за црквена, питања, Терешченко, познат финансијеоки стручњак и популарашп државник у Кијеву, п, најзад, Керенски, који је морао уби У састав кабинета, на, захтев демократских елемената.

Малочас поменут зачетак двовлашћа појавио се набрзо. 27. фебруара, T. ј. првог дана преврата, непознато по чијем наређењу, војници петроградског гарнизона, почели су да, врше хапшења, и један од првих доведених у Думу ухашпених државника, старог режима. био је Председник Државног Савета, И. Г. Шчегловитов. Њега је довела кг мени група војника, мени потпуно непознатих, изгледа Преображенског Пука, ако се не варам, и кад сам ја, пренеражен оваком самовољом позвао. И. Г. Шчегловитова к себи у кабинет, војници су одлучно одбили да, ми га издаду, објашњавајући да, ће га, они одвести Керенскоме или у Совјет Радничких Делегата. Кад сам ја покушао да употребим свој ауторитет, и строго наредио да се одмах покоре мом наређењу, тада војници опколише свог заробљеника, и изазивајући дреким начином показаше ми своје пушке, након чега, без даљег околишења, Шчегловитов би некуда одведен. Овај инцидент послужио је као први повод за сукоб између мене и Совјета, Радничких Делегата, али је он био изглађен: пустити на, слободу И. FP. Шчегловитова, значило је изложити га просто линчовању гомиле, зато је он привремено задржан у министарском павиљону Думе, а после по наређењу Привремене Владе преведен у Петропавловеку Тврђаву.

277