Nova Evropa

2. марта, у Думи, јавио ми се Семјоновски Пук, у пуном свом саставу, али са малим бројем официра, и после мог поздравног говора приредили су ми бурну овацију, испратили ме узвиком »ура« до мог кабинета, где се у то време сакупљао Шривремени Комитет Думе. Али одмах после мог говора. изашао је пред њих Шчејдзе, члан Думе и Привремене Владе, саветујући семјоновске војнике да ме поново изазову, да би им тачно и одређено изнео своје гледиште односно увођења у Русији демократске републике и аграрле реформе. Кад сам стигао у салу, расположење војника није било више као раније него, насупрот, врло агресивно. Ипак сам успео да се пук умири, позивајући се нато да за сва та питања нису надлежни ни представници Думе ни Привремена. Влада, него Уставотворна Скупштина.

о

8. марта, јавио се, опет демонстративно, у Думу 2. Флотски Екипа, држао се још агресивније; официри, који су га довели, у већини случајева, врло млади, држали су ту у сали запаљиве говоре, при чему је један од њих, у мом присуству, бев икаква околишења, изјавио, да. мене, као окорела. буржуја, треба стрељати, што, како је изгледало, матрози не би били од раскида да и изврше. Једино захваљујући интервенцији других официра, успео сам да избегнем тада из оне непријатне снтуације.

Већ се из овога лепо види, да ауторитет и власт Думе, и њена Председника, бар у престоници, нису били на висини. Требало је много такта и владања собом, да се у средини заталасаног мора народних страсти одржи равнотежа и не дозволи избијање грађанског рата. Из наведених примера јасно се види ни то, да је, већ 27. фебруара, Совјет Радничких Делегата, који је усвојио још и назив Војничких Делегата, имао одређен програм акције у смислу претварања политички-нацијоналног преврата у социјалну револуцију, основану па. пемилосрдној класној борби под лозинком »продубљења. револуције«. Његов циљ је још тада, очигледно, била. сурова борба. са буржоазијом у име победе пролетаријата и освајања власти. Исто тако очигледно је п то, да се успеси социјалистичких партија имају приписати апсолутној солидарности са њима, и готовости да их увек н на сваком месту подупру, допунским батаљонима, а специјално батаљонима петроградског гарнизона. Отварајући ове батаљоне, без потребног надзора над њима, Влада, је у ствари дизала »оружани народ«, који је онда, у пуној својој равузданости, и извршио крвави преврат.

Вође покрета пису никако увимали у обзир нацијонални положај Ру-

'сије, али су водили своју ствар врло обазриво, тобож сарађујући са буржоаеким елементима на угушивању анархије и на увођењу поретка у земљи.

Хапшења, која. су вршена бајаги без ичијег наређења, свакако нису вршена са знањем и наређењем Привременог Комитета Думе, који је у више махова објављивао незаконитост таквих хапшења; али су она продужавана. чудновато систематски, при чему су увек војна одељења. помињала име члана Думе Керенског, као руковаоца ове акције. Узнемирење у друштву било је стога врло велико и изазивало је невероватне тешкоће.

Сакупљен, ако се не варам, 3. марта, официрски кор петроградеког

"гарнизона, па броју више од 3000 људи, у сали Армије ни Флоте, донео је

оштре резолуције, и закључио да захтева да се ухапси Император Никола 11: њихова многобројна депутација. дошла, је к мени ноћу у Привремени Комитет, п само с великом муком успело се да се умири невероватно узбу-

278