Nova Evropa

||

сумњиво потајно повлађивао бољшевицима. Јер, и осим тога што је Керевски ишао на руку увозу у Русију оног запечаћеног вагона са букетом вођа. бољшевизма, који су се постарали да се с помоћу револуцијонарних допунових батаљона дочепају власти, он је утицао и на Привремену Владу да. пристане на овај поступак. Није могуће да Керенски није схватао чему води проповед комунизма и анархије...

Иако је дакле Керенски балансирао на све стране, ипак истина тражи да споменем, да је он извесно време био општи пророк, вођа, ки љубимал. Њиме су се сви заносили, верујући његовим примамљивим обећањима, од којих он међутим ниједно није испунио. — Али и остала Привремена. Влада, неочекивано за мене, показала се да није ван домашаја утицаја Совјета Радничких и Војничких Делегата, откривајући јаку наклоност у његову корист. Одмах по свом ступању на, власт, она. је почела. да. игнорише Привремени Комнтет Думе, док је с особитом пажњом пратила, препирке и развој мисли у Совјету Радничких и Војничких Делегата. Била, је чак образована. и специјална. комисија, под називом »додирна«, ради сагласне акције! Међутим, Привремена Влада није предузимала никакве мере ради сагласности своје акције са Привременим Комитетом Думе.

· Под таким ауспицијама извеле су, 21. априла, неке јединице петроградског гарнизона демонстрацију, управо уличну манифестацију са ношењем плаката, на којима, је било написано: »Доле Миљуков! Доле Привремена, Влада!« Основна, и кобна. погрешка кнеза, Љвова, као Председника Министареког Савета, п свих његових другова у кабинету, била, је у томе, што нису тада одмах у корену пресекли сваки покушај да се поколеба ново створена, власт, као н у томе, што су се упорно одупирали сазиву Думе, као протутеже Совјету Радничких и Војничких Делегата, на коју би могла Влада, као на представника, идеје врховне власти, увек да се ослони. Тако је, на крају крајева, дошло до признања, преко потребне нове конструкције власти, и, распустивши Думу, Влада Керенског створила је Савет Руске Републике при Привременој Влади, који је ускоро пао, под притиском дољшевика и њихових митраљеза. Зато је потпуно несхватљиво, зашто је Влада Кнеза Љвова одгурнула Думу и оградила, се од ње, кад је ова била још врло популарна у земљи и способна да у свему послужи Влади при нападима прекомерно револуцијонарних струја.

Да ли је могао противу свега, тога да се с успехом бори Привремени Комитет Думе, коме је преостао само још један начин борбе — платонским протестима, на које Привремена. Влада. није обраћала никакву пажњу, мада је и она сама била. слаба према нападајима на, њу са леве стране“ Тако је утицај Совјета Радничких и Војничких Делегата. растао врло брзо, распростирући се првенствено у средини војске и радничке класе. Делегати, који су стизали са фронта, јављали су се прво Председнику Думе, но затим су ишли у Совјет Радничких и Војничких Делегата, и са невероватном лакоћом усвајали његове теорије ин идеологију, враћајући се на фронт кад присталице Совјета. Ово је била редовна. појава, поколебавши у основи днециплину код војске.

За широку публику остало је необјашњено питање, зашто се Дума тако збунила била, у прво време; зашто није показала никаква, живота, нити се окупљала у седнице да продужи свој законодавни посаој — Узроци ове

280