Nova Evropa

Ђена публика. У то исто време почела, је агресивна. акција. војника против својих официра, — образовала се група, официра републиканаца, и револуцијонарни покрет почео је да узима све оштрији и компликованији вид. Наскоро је избила побуна у Кронштату, свима. позната по свом крвавом карактеру, и крај све бројне надмоћности петроградског гарнизона над кронштатским, Привремена Влада није могла ништа, да учини противу ове побуне, јер су јединице петроградских гарнизона одрекле да иду противу својих побуњених другова.

Совјет Радничких Делегата, задобивши моралну снагу и ауторитет У очима, револудијонарне демократије, или тачније, код радничког пролетаријата у престоници и по унутрашњости, полако је приступао изобличавању Думе, као контрареволуцијонарне, и почео је нападати Привремену Владу. — Члан Владе Керенски, који је тада заузимао положај Министра Правде, био је у несто време, како већ рекох, и Помоћник Председника Совјета, Радничких и Војничких Делегата, и несамо да је добијао директиве отуда него је био принуђен, у прво време, и да стално посећује зборове Совјета, да даје објашњења, и, природно, у својству члана, те организације, да доноси упутства, добијена отуда, у Привремену Владу, и да захтева њихову примену.

Овде ће бити умесно дати ма и кратку карактеристику Керенског, тог пстакнутог и за Русију, по моме мишљењу и уверењу, кобног државника. А. Ф. Керенски је за. мене, који сам га. добро познавао, био карактер потпуно јасан. Човек у вишем степену без принципа, који лако мења своја, убеђења. и своје мисли, који није дубок него, напротив, врло површан, он за мене никад није представљао озбиљна мисаона државника. Његови говори у Думи, увек нервно-хистерични, били су у већини случајева без садржине, као ватромети звучних, бомбастих фраза, ни нису увек одговарали његову унутрашњем расположењу. Тако, например, на почетку лета, 1916 годипе, кад је било очигледно да Дума нема, више шта да ради, те се почело поговарали да, је време да се распусти кућама, Керенски је загрмео својим говором, као какав громовник, противу својих другова, У Думи, пребацујући им да не желе да уложе свој труд у корист Отаџбине, и корећи их да. су готови оставити судбину Отаџбине у рукама неспособне, развратне Владе, без контроле, речју, сипајући на њихове главе прекоре о издајетву н претећи им народним гневом. Говор му је био страстан, топао, и безобзирал1. Ја, сам баш председавао, и кад је Керенски завршио свој говор, ја сам, уступивши председниково место свом заменику, пошао био ка изласку из сале; ту ме је срео Керенски, и рекао ми је: „Кад ћете, најзад, Михаило Владнмировићу, да нас распустите кућама, — ми овде више немамо шта да радимо!« Кад сам му изјавио своје чуђење, због супротности таквих речи 08 садржином тек завршена. његова, говора, добио сам овакав одговор: »Једна. је ствар трибина, где се треба покоравати партијским лозинкама, да би се нанео ударац непријатељима, а друга је ствар — суштина ствари, процоњена. непристрасно«! У том одговору показао се Керенски у свој својој неозбиљности, и ја смело тврдим, да нико није нанео толико штете Русији као А. Ф,. Керенски. Љубитељ јефтиних ефеката, демагог, он је увек био дволичан, залазно је у сфере свију политичких струја а није се задовољавао виједном; без воље, без икажих чврстих државничких принципа, об је не-

=

279