Nova Evropa

диката, што у ствари и није друго до једна. форма ломбарда. Данас дакле, | након политичке слободе, један, и то добар, део нашег новчарства. налази се у далеко већој зависности од иноземног капитала него што је то био случај пре Рата.

И ми смо мишљења, да, је ингеренција страног капитала на нашу привреду скопчана, с извесним опасностима. До пре кратког времена, инфлација страног капитала вршила се је преузимањем или оснивањем разних индустријалних предузећа. Дапаче многа од оних предузећа, која су одмах након Рата била нацијонализована, сукцесивно су опет прешла у домену страног капитала, будући да ми нисмо били у стању да задржимо све оно што смо стицајем посебних прилика били присвојили. Али је друге врсте. опасност, ако већина наших новчаних завода дође под стран утицај, јер би тиме, ма и под непосредном управом домаћих људи, н сва она. предузећа. која спадају у консерн такових завода дошла. под утицај страног капитала, а која то досада нису била. Међутим, сад већ из те коже никуд. У данашњим нашим привредним приликама, ми морамо бити задовољни, да, страни капитали хоће да притичу у нашу привреду, па ма форма такова. притицања и не одговарала нашим идеалима. да последње две године, хиљаде и милијони, па чак и милијарде, страног капитала, дошли су у нашу привреду, — да тог није било, при дефлацијоној политици коју сада проводимо, наша би новчана криза захватила још веће димензије. У оваковим привредним приликама, сваки који носи нових средстава у нашу привреду добро је дошао!

Проблем страног капитала у нашој привреди данас се своди дакле нато: или да се и даље пусти да притиче у нашу привреду, или да, се читава, наша привреда пусти да пропадне. Јер наша индустрија и наша трговина не налазе данас више ослона у нашем новчарству; сапето у дефлацијону | кризу, оно, у већини случајева, није више у стању да одговори свом позиву. Дакле...

Једини позитиван резултат који је досад показала дефлацијона поли- тика, састоји се у томе, да је страном капиталу олакшала пласирање у нашу привреду. Није никакова тајна, да су баш у ово најзадње време неколико наших новчаних завода били присиљени, —! да би нашли неки ма и привремени излаз из шкрипца, — да нека од својих индустријских предузећа продаду иноземним интересентима. Док дакле на једној страни стављамо страном капиталу све могуће запреке и клипове под ноге, на другој страни стварамо ситуацију која има за последицу продају наших властитих индустријалних предузећа иноземним интересентима. Било би природније, и паметније, да погледамо ентуацији право у очи, па да према страном капиталу поступамо додуше опрезно али лојално.

Til

Današnju krizu našeg novčarstva, i naše privrede, moramo Ка-| rakterizovati kao dvostruku krizu: pomanjkanje gotovine, i pomanjkanje raspoloživa kapitala. Ako ćemo da rešimo naš privredni problem, moramo da rešimo oba ova pitanja. Treba namaknuti dovoljno sredstava za razvijanje prometa, i dovoljno kredita da bismo ublažili današnju krizu, Tu stoje pred nama dva ekstremna rešenja: ili po-

308