Nova Evropa

bismo pri istom ovom opticaju imali sasvim drugu privrednu situaciju, Eto, u tomu su dublji uzroci naše današnje krize,

U irenutku kad naš današnji novčani opticaj nije više mogao da vrši sve potrebne funkcije, te da bez Tirzavica odvija čitav naš privredni promet, nastala je reakcija od strane same privrede, koja je to stanje Još više pofencirala. Ulošci ma štednju, potraživamja _ po tekućim računima (kako to na drugom mestu pokazujemo), premda su nominalno porasli, po svojoj realnoj vrednosti iznose danas daleko manje nego što su iznosili ranije, Porast uložaka i potraživanja po tekućem računu nisu išli istim fempom kao i pad dinara, pa je i sa te strane nastao Jedan minus, A kad je kriza već počela da dobija karakter katastrofe, ulošci ma štednju sfali su da padaju nesamo po svojoj unutrašnjoj vrednosti ne8go i po nominalnoj, Mi nemamo pri ruci podataka, ali se usudjujemo tvrditi, da kod mnogih novčanih zavoda ulošci na štednju danas iznose manje nego koncem 1922, Jer danas, kad se uz gotovo apsoluinu sigurnost dade plasirati novac uz 30 i 40% interesa, ko će da ulaže u banke koje plaćaju · najviše 12—14%, a neke ni blizu toliko! Privrednici opet, ukoliko momentano i raspolažu većim iznosima, koje će irebati u dogledno vreme, ustručavaju se da ih polože u novčane zavode, budući da nemaju nikakve garancije da, u slučaju potrebe mogu njima da raspolažu,

П

По уједињењу и ослобођењу, опојени победама, мислили смо да смом на економском пољу слободни. Мислили смо, да је сабља решила, скупа са, политичким проблемом, и економски проблем. Страна предузећа или су стављена под секвестре, или су на брзу руку надијонализована, а страни

· новчани заводи, осим ретких ивнимака, морали су се, бар привидно, нацијонализовати, тако да од старог стања, не би остало ни трага. Данас, након самих пет година, самосталног живота, ситуација је сасвим--нова. Страни капитал, додуше под нашом надијоналном маском, данас више него икада, утиче на нашу привреду, маколико му ми правили неприлика и потешкоћа; а у нашем је новчарству данас таково стање, да готово самб они новчани заводи који имају јаког ослонца у иноземном капиталу и могу бар донекле да удовоље захтевима своје клијентеле. Оно пар великих домаћих завода, што је још остало искључиво у нашим рукама, не играју у нашој привреди више ону улогу коју су играли до недавно, те ће морати, пре или после, уколико неће да дозволе да. наступи једна. декаденца, да се прикључе, каквом иноземном консерну. Јер само овакови заводи долазе данас до јефтина, кре-

_ дита, код своје иноземне везе, па преко ове пласирају у иноземетво и своје деонице. Задња, »хоса«, например, у нашим берзовним папирима, захватила, је само оне деонице које нотирају на иноземним берзама, те које спадају У интересну сферу иновемног капитала. Великој потреби за повишењем деоничке главнице могу данас, исто тако, да удовоље само они заводи који пласирају своје деонице у иноземство, јер за. овако пласиране деонице они добијају протувредност у готову, дочим се пласирање деоница код нас даје провести једино путем ломбарда, или ес помоћу разних мајоритетских син-

307