Nova Evropa

Нанзенов комитет за помоћ руским избеглицама врши непрестано свој хумани посао. Пошто је спасао 20.000 невољника из Цариграда, сместивши их већим делом у Бугарску, Чешкословачку, и код нас, високи комесар Лиге Народа, организује сада рапатрирање руских емиграната. Из Грчке и Бугарске, већ је вратио у Русију око 6000. Нанзен тврди, да совјетска влада не прави никакве тешкоће. Иако рапатрирање изгледа најбоље решење, ипак многи оклевају да, се врате у отаџбину. Једни се боје режима, други виде у перспективи глад. Стога, рапатрирање може бити само деломично и добровољно. Оно ће постати опште и природно тек када се стање у Русији измени, када емигранти добију гаранције за своју личну безбедност, и када се створе услови за нормалан живот. Тај час нико не може да предвиди, п у томе лежи сва трагика, руских емиграната.

Друштва. Воу ЗКошв и Сл! Сшедез, која броје више од два и по милијона, чланова, оба, пола, оглашена. су као врло корисна. по друштвену солидарност и мир. Препоручују се владама, да им указују све могуће! олакшице при путовању на копну и на мору.

Интелектуална кооперација. — Тешке поратне прилике осећају се несамо на политичко-економском пољу већ и на духовном. У науци, у књижевности, у уметности, влада озбиљна криза, чије последице могу бити кобне по напредак и цивилизацију. Стога. је Савет Лиге Народа. дошао на срећну мисао да помогне интелектуалце у оскудици. У том циљу образовао је један одбор од 12 еминентних личности, да проучи проблем о међународној интелектуалној кооперацији, и изради један програм рада. На, челу тог одбора налазе се Бергсон и Госпођа Кири-Оклодовека. Изабран је био за члана, и Ајнштајн, али је одбио, да се не би замерио својим сународницима, и брзо се покајао.

Под председништвом славног француског филозофа, Одбор за интелектуалну кооперацију заседавао је у два маха у Женеви, и поднео реферат о свом раду Савету. Из тог извештаја, види се ово. Један Одсек за међународну интелектуалну кооперацију основан је при Лиги Народа. Он је већ ступио у везу са сличним надијоналним комитетима, који га. обавештавају о животу и о потребама интелектуалаца, дотичних земаља. Иницијативом академика. Цвијића, такав је комитет створен и код нас, и функцијонише под председништвом Г. Вулића, професора. Бео-

"градског Универзитета. Тако тамо, а овде у Женеви друкчије. Знате ли, ко

нас је представљао у скушштинској комисији за интелектуалну кооперацију 2 = Г. Ранислав Аврамовић... Он је грдио мађарске интелектуалце тоном и речником са Дорћола, да је Гђа Вакареско дрхтала, од једа и стида.

Одлучено је да се створи Међународни Обавештајни Универзитетски Офиес. Његове би дужности биле: 1) да доставља, нацијоналним комитетима жеље и одлуке Одсека, за међународну интелектуалну кооперадију; 2) да прибира и објављује податке о уређењу универзитета: предавања, испити, дипломе, учење језика и модерне књижевности; 8) да организује размену професора и студената, једне земље са другом; 4) да изради конвенцију која би регулисала размену публикација. свих врста: дела, часописа, теза, расправа.

Поднесен је такође план и о оснивању једног завода за међународну библиографију. Одбор he ступити у додир са народним библијотекама.

386