Nova Evropa

петенције ова два политичка, органа. Дуел између Политиса и Саландре, који је трајао недељу дана, нешто је расветлио ту компетенцију; али ништа, није изменио у погледу интервенције.

Грчка, је теза. била, ова: окупација Крфа је акт непријатељства, који нарушава, одредбе Пакта. Дужност је Лиге Народа да интервенише и да спречи рат. Атинска влада жали убиство извршено над талијанском мисијом од непознатих људи, и готова је да плати одштету породицама убијених. Али она, за тај преступ не може да криви грчки народ, нити да допусти Италији да силом прибавља, себи правду. На један обичан злочин одговорено је међународним злочином. Латити се оружја и бомбардовати невино становништво, без претходних покушаја. измирења, значи обновити германску традицију о праву силе, коју је цео културни свет осудио. Италијанско гледиште било је ово: заузеће Крфа не треба сматрати као насилан чин већ као један оправдани протест. Он нити гази Пакт нити крњи суверенитет грчког народа. У исти мах та окупација је залога, за извршење обаљвева, које Грчка, има да. испуни. Када. истрага. буде завршена, када. Грчка буде искусила заслужену казну и платила тражену одштету, Крф ће бити евакујисан. Лига Народа није надлежна, да решава, конфликт, већ Амбасадорска, Конференција, јер је она, послала мисију која. је побијена. Међународно право не. забрањује легитимне репресалије, и не сматра их као ратне чинове. Историја сведочи, да су Француска, Русија, Велика Британија, Аустрија, и Америка, поступале слично у многим случајевима. Италија је следовала тим примерима. Да би доказао, да Савет не треба да узме у претреб итало-грчки спор, Саландра, цитира, један пасус из последње књиге Леона. Буржоа. (17 Oeuvre de la Socićtć des Nations, 1923), y коме се каже, да Лига Народа, не треба, да решава о проблемима, којима, се већ бави који други међународни организам. И шеф талијанске делегадије завршује своју пледоарију овим речима; ако Друштво Народа прекорачи своје право и огласи себе надлежним да. расправља спор, Италија ће се повући из светског форума.

И са правног, пи са политичког, и са моралног гледишта, грчко резоновање је солидније и правичније. Зато је стекло симпатије свих делегација, сем француске, која се резервисано држала према Риму, из бојазни да Италија не иступи из Лиге Народа, и да Мусолини не налусти Поенкае реа у Руру. Лорд Роберт Сесил је изјавио, да за британску владу не по стоји никаква сумња у погледу компетенције и дужности Лиге Народа, да интервенише. Нежелећи да улази у полемику, тражио је да се гласно прочитају чланови 10., 12., и 15. Пакта. Тако је вешто постигао жељени пиљ. Читање текста довело је у незгодан положај талијанску делегацију, јер је убедило све присутне о повреди Пакта, Брантинг је отишао још мало даље. Он је без околишења, рекао Саландри, да. га његови аргументи нису поколебали: »Постоји велика, разлика«, рече шведски делегат, »између онога. што је било допуштено државама пре Светског Рата и онога што им се данас допушта, откако су свечано признале и потписале Џакт. Јавно мишљење тешко ће разумети да репресалије могу бити мирољубиве, невине, и саобразне ПЏакту.а

Ми држимо, да, је Савет погрешио што није одмах истакао своју компетенцију. Он је додуше изјавио да ће пратити и помагати рад Амбасадорске Конференције у пиљу да се осујети рат. Али та. полумера, и то заста-

381