Nova Evropa

јање на по пута, помрачили су престиж Лиге Народа. Мале нације стекле су уверење, да Савет не заузима исти став према јаким као према слабим државама, и да не мери равном мером. Зна се, како је био свиреш према нама у албанском питању; међутим толерира данас окупадију Крфа, и допушта да се од Грчке узме одштета од 50 милијона лира пре извршене анкете и изречене пресуде!

Итало-грчки спор је окончан. Што се није дошло до рата, има да се захвали више мирољубивости Грчке, и притиску европског јавног мњења, него мудрости амбасадора и чланова Савета. И како свако зло има своје добро, итало-грчки спор има ту добру страну, што је истакао крупно питање о надлежности Лиге Народа. Данас постоје три органа. чији је циљ да чувају мир: Савет, Конференција Амбасадора, Међународни Суд. Потребно је да се прерогативе тих политичких фактора прецизирају. Тако би свет знао које случајеве треба поверити Женеви, а, које Паризу, или Хагу. Савет би, например, узео у претрес акутне конфликте који прете да наруше мир; Конференција Амбасадора мотрила, би на инциденте који могу да. компромитују закључене уговоре; Међународни Суд би водио парнице које не изискују хитна решења. Посао о компетенцији Лиге Народа у хитним конфликтима, поверен је Савету. Он има да изради процедуру по којој ће државе у будуће поступати.

Регистровање Рапалског Уговора. — Окупацијом Крфа, Мусолини је ослабно међународни положај Италије и пољуљао њен морални кредит. Наша влада добро је учинила што је искористила тај важан моменат и регистровала, Рапалеки Уговор. На тај начин он престаје бити један политички пакт који везује само Рим и Београд, н постаје један правни међународни акт који интересује све чланове Лиге Народа. Мако доцкан, то регистровање представља, један дипломатски успех који не треба. потцењивати. Наравно, од регистровања уговора до његова извршења, одстојање је велико. Један уговор вреди оно што вреди, и што хоће, нација. која. је позвана да га, изврши. Постављање ђенерала. Ђордина. за гувернера. Ријеке показује јасно намеру Италије. У нсти мах искључује корисност од непосредних преговора,- које влада мисли да настави, и који крње достојанство нашег народа.

Мусолинијев препад на. Ријеци, да ли треба протумачити као освету због регистровања, Уговора које Консулта није желела: Или као компензацију обећану од стране београдске владе, да би се Италија приволела на _регистровањез Тешко је дати тачан одговор. Али се ипак бојимо да, насилни чин Италије није добио прећутни пристанак наше владе. Зна, се да је P. Нинчић тврдио, да је евакуација треће Зоне добијена искључиво зато што смо одустали од регистровања Уговора. Ако је то тачно, онда изгледа. сасвим логично, да је Италија тражила. извесну накнаду да OH данас пристала на. регистровање. Без ценкања и без уцена не добија. се ништа у данашњој дипломатији. Је ли та уцена окупација Ријеке“ Ако јесте, онда је учињено једно издајство, и према, земљи, и према. Ријеци, чију смо независност гарантовали својим потписом. Јер та окупација припрема фатално пут анексији. Г. Шалоја се није устевао рећи у Женеви, да Мусолини неће испустити Ријеку из руку. Међутим, наша делегадија, преко Г. Др. Лазе Марковића, изјављује у »Gazette de Гапзаппе«, да никакав.

382