Nova Evropa

залан простор, потребан за свестрани развој њезиних смјерница и идеала Он је кадар да изради њезину вањштину, њезину физичку страну; зато се у савремено доба, нацијонална. свијест и своди готово само на физички појам, из чега се онда развијају милитаризам, бирократизам, аутократизам. и експанзивни, освајалачки нагони надијоналистичке садашњице свију народа.

Чим једна идеологија изгуби у себи револудијонарни карактер и претвори се у систем, у мртви апарат, у стагнацију свега животнога у њој и застане на једној мртвој непокретној тачци, долази неминовна реакција. живота која доноси са собом револт, који обара устајале и скамењене форме и ствара нов прогресивни систем, и нове, прикладније, форме за напредак човјечанства. Језгра срушених система, оно што је у њима било главно, вјечно, ради чега су и настали били, то прелази у човјечју природу као нагон, управо као атавизам, н постаје основним капиталом његова, духовног богатства. А оно споредно ин небитно, оно што је било изражено у вањштини, преко тога се као преко резултата застарјелих назирања прелази са смијешком. Тако је било са. паганским поретком, кад се је појавила хришћанска, и уопће монотејистичка, идеологија и култура; тако је било и са хришћанством, код појаве нацијоналистичке идеологије са примјесом социјалних вјеровања ин нацијоналистичке културе; а тако је опет и данас, код појаве нове социјалистичко-комунистичке идеологије, која се све то више хвата с надијоналном у коштац. Стерилне уредбе подлијежу активнијим ин потентнијим назорима. То су закони живота, закони прогреса, како културног, унутарњег, тако и физичког т. ј. друштвено-вањског. То су закони еволуције, вјечног промицања у напредак. Нема закона револуције, — револт је догађај, моменат, почетна тачка једнога. новог еволутивног продирања у напредак.

У новом вијеку растргана је класификација човјечанства по конфесијама, а дошла је нацијонална и расна класификација. У томе је стању настала нацијоналистичка. култура, У духу нацијоналистичке ндеологије, као што је дотада била вјерска у духу конфесијоналне пдеологије. У томе новом надијоналистичком оквиру настале су и нове категорије, у које су се могли укључити ни дотада различни, хетерогени елементи.

Надијонална. свијест је збила растргане честице једнога народа у јединествен организам, н од тога су јединства настале нове категорије, велика нацијонална тјелеса: Њемачка, Енглеска, Италија, Француска, н т.д.. Задњих је година та нова идеологија нацијопалнзма прегрупирала и Балкан, и дала му нову физијогномију, у духу европске цивилизације, нако му није могла дати и нову душу. Балкански надијонализам није био у стању да сруши старе конфесијоналпе идеологије, н да развој културе постави на пову нацијоналистичку базу у духу аутохтоне народне културе. И док је код других нација остала у култури тек битност конфесијоналне идеологије, туветво божанства, дотле је код балканских нација остао на снази н сам конфесијонални поредак, који управља њиховим животом на свима подручјима културним, политичким, па чак н економским.

То значи, да балкански народи и нису још имали праве надијоналне идеологије, те да су ту идеологију назријевали једино у политичком, вањском, моменту нове своје нацијоналнпе групације, а нипошто у култури, У своме властитом нутарњем животу. Кад се је остварио полнтички моменат

410