Nova Evropa

kad naši omladinci, koji su putovali ovoga leta po Jadranskom Primorju, sa tugom i čudnim osećanjem slušaju prigovore, da Beogradu ne leži na srcu dobro ove države, niti zaštita Jadrana, kao ı to da je Beograd velikosrpski, i tome slično. To naravno nije tačno najbolje znamo to mi Beogradjani, koji umemo razlikovati režimlije od pravih Beogradjana; ali to ne mogu da znaju, i u to ne mogu da veruju, ona naša braća iz Dalmacije i druđih krajeva, kad vide kako veliki deo štampe veša na velika zvona, kao pohvalu i kao okuraŽenje Srnaovcima, da i dalje ustraju u krvavoj raboti, da se predsednik vlade Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca upisao za dobrotvora samo Srpske Nacijonalne Omladine, koja ide za nemogućnim idealom da rastoči ovu državu i pretvori je u Veliku Srbiju.

Žalosne su ove konstatacije, i srce sviju iskrenih rodoljuba mora da krvavi pri pomisli da se aktivni ministri upisuju za članove dobrotvore jednoga udruženja koje bi kao separatističko trebalo rasTuriti, da ministri svojim prilozima pomažu ustanove kojima je do ove države stalo koliko kasapinu do debele krmače, i to kad na svakom koraku nailaze na desetine prilika gde bi trebalo dati potporu radi narodnoga: jedinstva, Što je najgore, veliki deo omladine poveo se je za strankama koje su svojim interesima podredile s v e. Ranije je celokupna omladina stajala složna pred nepravdom i pred nasiljem, a danas se veliki njen deo koristi nepravdom i sam učestvuje u nasilju, Zar silnima i vlasnima nije dovoljno što nam kvare sadašnjicu nego nam još, trovanjem omladine, korumpiraju i budućnost, — i to sve pod maskom srpskog, hrvatskog, ili katoličkog nacijomalizma? Kad će omladina hteti da uvidi da postoji samo једап паcijonalizam, koji nije ni srpski, ni hrvatski, ni katolički, i koji nije ni u štapu ni u pesnici, nego samo u tihom i složnom radu, Taj rad je jedino plodan i jedino nacijonalan, Sve drugo je pustolovma i nasilje.

Radoje L. Knežević.

· Нацијонализам и култура,

Шта је нацијонализам“ По нашем ехватању, то је свијест о колективној физичкој и психичкој снази једнога народа, као засебне личности У кругу осталих сличних лица цјелокупног човјечанства. — Друштво и држава су тек функције ове свијести, активни фактори њезине психичке и физичке енергије. Нацијонализам је по својој природи више физичкога значаја, обликује више вањску него ли унутарњу страну нације. Зато свака, нацијонална култура застаје у једном изразито одређену калупу, који конвенира сврхама и карактеру самог надијонализма. Другим ријечима, падијонализам погодује култури само до једнога извјеснога ступња, а онда настаје стагнација, застој, петрификација садржаја у устаљеној форми. Он дакле није у стању да учини културу живим организмом, да јој даде сва природна својства живота: прогресивну способност н упнвер-

409