Nova Evropa

glavost, i sitničarstvo, Naša štampa, i naša Kkmjiževnost, nisu samo iroimene i troslovne, nego i svako slovo u trojstvu svoju naročitu pesmu poje, staru, dugu, i dosadnu pesmu.

Naša inteligencija, — taj naš specijalitet o kojem se toliko gSovori, — spava mrtvim snom, i svi je pokliči jugoslovenstva ne mogu razbuditi, Uvukla se u sebe kao puž rogove, i boji se sunca i svetlosti, Naša nauka i znanost puna mumija i fosila, trza se samo kad se treba počupati za partijske 'stvari, A naše socijalne institucije. prastare su i reakcijonarne —, i sve je kod nas tako, tamno i bledo, od alte do omege....

Ali, da ne duljimo, tojest, da se vratimo »na stvar«, Gospodo, moguće je da ste zaboravili već, šta se sve uradilo za pet godina, pa smo mislili da je dobro da se te stvari malo ponove, da se bolje i tačnije upamte; ali ko to vapije: »Ne, tako vam sunca i svetlosti, prestanite, da nas ne čuje strani svet, da nas ne čuju mrtvi i raspeti na križu narodnog oslobodjenja, i sve one tisuće bezimenih što su životom svojim platile našu slobodu, te čije kosti leže rasute po Evropi i po Balkanu i po morima evropskim; da nas ne čuju deca, — ta ona su još mala i dobra, i ne vide i ne shvataju sve tako tačno, da njih mimoidje čaša otrova i gorkosti našeg života i naših dana, naših bolova i naših rana!l«..,..

Daj dakle da govorimo o pozitivnom što smo uradili, i što slobodno može čuti ceo svet, Da, ali toga nema; a što i ima, nije spomena vredno, Recimo dakle radije nešto, kako bi trebalo da bude. i gde bismo opet započeli, Neka nam bude zapis svih zapisa — naš Soli, bedni, i neprosvećeni narod, i od njega započnimo novo delo, svaku novu misao i novu nameru, Seljak i radnik, čekaju nas već neizmerno dugo, da dodjemo do njihove izbice, i zakucamo im na vrata, Njihove su ruke žuljave i tvrde, obrazi pocrneli i suhi, ubijaju ih nepravde, neprosvećenost, fabrika i rovovi. Dajmo svakom pojedincu njegovo pravo, i njegovo mesto u društvu, a rad neka nam bude jedina mera vrednosti i plate. Po ra du moramo ceniti čoveka, po radu duševnom kao i Hzičkom, Samo tako ćemo se osloboditi parazita na našem telu, sisavaca i prolitoždera, što se коме na Žuljavoj ruci seljaka i radnika, ı što teraju večitu gozbu s jedinom svrhom da se što dulje održe па gornjoj površini, Snage valjda još imamo, pa oboružajmo se voljom i znanjem, i mukom započnimo posao, jer »o muci vise grozdovi«, — Poštenje neka nam opet pomogne da jedan u drugom vidimo čoveka i druga, i člana zajednice i društva, jer je narod rekao: »poštenje pre jela, poštenje pre dela«, a uz poštenje raste sloga, jedinstvo, prava sloboda. A »kad se braća slože, i kamen plivat može«, U složnom radu jedino možemo svršili delo što su nam ga namenili naši dedovi — za buđućnost i slobodu onih koji će ga preuzeti i poneti dalje od nas —, jer narod nam kaže: »po delu vas cenimo, po nedelu mrzimo«, Ra dni k i seljak, oni su nepresušni izvori snage i moći, koja teče i ističe iz njih, stalno i večno... Verujte, gospodo!« |

L. Žimbreh.

432