Nova Evropa

живљују; али је њихов душевни живот само нутарњи живот, — продукт нутарњих осећања, мисли, маштања, те није уветован утисцима споља, нити импулсима њихових нагона, који су ослабљени и не терају их на рад да их удовоље, као што то бива код нормалног човека, чија. велика агилност потиче од потребе да угоди својим многим и компликованим нагонима, Овако повлачење болесника. у себе крстио је циришки психијатар Блајлер (Вјешјет) аутизмом. Али се он није задовољио тиме да анализује то стање само код душевно болесних, већ је показао да и код многих нормалних, или бар привидно нормалних особа, има такођер више или мање изразитих аутистичких црта.

Сваки човек живи више мање два живота: један је живот у реалном свету, у којем се мора мучити у борби за егзистенцију своје особе и своје обитељи, та је борба тривијална, уз њу се лепи прљавштина и прашина, и у њој се слика, властите личности блати и развлачи. Мисли н тежње већине људи добрим се делом тим животом апсорбују. Али уз тај живот сваки човек себи ствара и други живот, свет својих сања и својих идеала; у том се свету његова личност уздиже и преображује, — ту нема неуспеха ни понижења, ни беде ни трпљења. У том је свету сваки јунак, срећан и славан. Обично се држи, да је овакав двоструки живот користап људскоме роду, · јер човек за сва. разочарања и патње реалног живота нађе утехе и одмора у свету маште ин снова, из којих бн имао да црпе снагу за даљњу борбу. Мекуство нас, међутим, учи, да је то варав одмор и варава утеха. Имаде много средстава којима човек отупљује непријатне осећаје услед неугодности борбе живота; људетво их је тражило и налазило одувек, у сва времена, н на свим географским ширинама, н у томе су учествовале све расе. Ту су наркотична средства, као алкохол, опијум, хашиш; и ту су такозване утехе религије и филозофије. Свим тим средствима. одвраћа се човок од реалног света и повлачи у себе, у своју унутрашњост; под утицајем свих њих омлитави оп у борби за живот, умањује му се борбена снага, н он се у крајњим случајевима сам брише из фаланге бораца за свој идеал, или за свој род ни за своју класу. Потпуни алкохоличар, или потпуни аскотл, престаје да важи као борбена јединица. Читави народи губе под оваким и сличним утицајима своју отпорну снагу (као например Кинези услед уживања опијума, или Индијци угаснућем своје енергије под утицајем будизма). И бегство из реалног света у свет илузија делује као наркотично средство: пеугодни осећаји и болови што их рађа борба за живот потребни су да нас потстичу на борбу противу њих, док само успављујући их одузимамо себи најачи стимулане за животну борбу; тако, аутистичко, посматрање живота и мишљење, у мпогом погледу, слаби дакле положај HMIдивидуе у свету.

Да живимо, тојест да се у свету крећемо, потребан је један врло интензиван душевни рад: потребно је да стално имамо свест о својој властитој снази, о своме властитом положају, и јасну предетату по свему тпто со око пас збива, да бнемо оценили своју снагу и свој положај у односу премо пашој околици. Морамо дакле да знамо, како смо сами јаки, али морамо да зпамо и како је јак паш противник или супарник, и ако се у једном или другом преваримо зло по нас. А будући да се крећемо у компликованом социјалном организму данашњега друштва, где се сваким часом мења и паш положај п положај пате околице, морамо непрестано да будио пазимо на

416