Nova Evropa

дејство сваког нашег чина, сваке наше речи, јер сваким чином и сваком речју постајемо час јачи час слабији. То осећа сваки појединац који стоји у животној борби, — то зна сваки трговац, којему се круг купаца повећава, сваки обртник који ствара себи реноме, а понајаче, и у сваком часу, осећа, то уметник, говорник, политичар, новинар, који стоји у сталном и директном контакту с мноштвом, и који би морао да најфинијим посматрањем контролише утицаје сваког свог чина, сваког покрета, и сваке своје речи, на публику, те који мора према прилици и моменту и своју игру, своју беседу, томе прилагодити.

Аутистичко гледање на себе и на свет поремећује на двоструки начин ову игру релација између нас и околице. Тиме што своју личност узвеличавамо, што је ресимо добрим особинама, којих она нема, н способностима, које постоје само у нашој умишљености, понукани смо да узимамо на, себе задаће којима наше силе пису дорасле, те се излажемо нвуспесима чије последице често не можемо предвидети или ублажити. И са друге стране, тенденца, ка аутизму фалвификује слику света у нашим мислима, показујући нам слабост наших противника, и тамо где ћемо у даном моменту наићи на снагу, прикривајући нам ступицу у коју ћемо упасти, приближујући нам циљ до којега у ствари не можемо допрети. Приучавајући се, да уживамо у продуктима своје маште, које можемо да дочарамо у свако доба. и без икаква напора, отуђујемо се од реалног уживања, те сви престајемо трудити ла до њега. дођемо. Лепоте што нам их изазива, наша, фантазија сакривају нам лепоте природе, и интересе живота са уживањем рада у њему. А тиме што се својим аутизмом одвраћамо од реалног живота, бивамо и за све ударце и непогоде реалног живота све осетљивији, све више омекшавамо, и све дубљи постаје јав између. реалности и нас. Све више губимо контакт са нашом околицом, па нам смета и чини нас нервозним и све оно што нас је раније веселило, — слика вањског света бива, све тамнија, и ружнија, те на концу нећемо ни у својој унутрашњости наћи олакшице, баш као што и опијоману, којему је с почетка, његов опијум дочаравао пред очи саме красне слике, на концу, кад је већ без спаса у рукама свог демона, искрсавају сада, саме непријатне и огавне сање. Баш садашња, ера обилује многим оваквим типовима, који немају енаге да издрже борбу живота, јер ненаучени да гледају на свет какав је збиља не могу да се прилагоде новим приликама; мрзовољни, несамо што сами нису кадри да, се радом и борбом прогурају папред него коче својом пасивном резистенцом и рад других.

Готово сва наша предратна интелигенција била, је заражена аутизмом. Крива, је тому у првом реду школа, и то специјално средња, школа, У којој влада, (како изгледа, још и данас) начело учења, из књиге а не из властитог опажања, те као да, је намерно излучено све што је ма у каквој вези с реалпим животом. Млади се људи силе годинама да живе у некакову свету који никад није постојао (такозвани »класици«), уче годинама сва, могућа правила, граматике мртвих језика, за која унапред знају да им неће никад бити ни од какве потребе ни користи: уче историју, из које сазнају само то, да је човечанство кров хиљаде година, искључиво водило ратове, и да су краљеви умирали и — као мање важно — да, су се рађали, и да има У историји сваке епохе и као нешто што се зове култура; а из природописа уче латинска имена свих могућих афричких животиња, и биљака, док У својој туми

417