Nova Evropa

например, 0 примату становитих раса. (Теорија, Чамбрлена и Јенча о индогерманској раси као највишој, која је као такова звана, да управља и води свет, те којој би према тому сви други народи и расе морали бити подложни. Као најсавршенији тип те доминирајуће аријске расе сматрали су немачки народ!) Док је ндеја, о расној суперијорности водила до тога да су, например Немци, изгубили контакт с околицом, прецењујући аутистички свој властити положај, друге су идеје водиле опет до фаталистичког чекања на своју судбину. То су идеје 0 »мисијама« појединих народа, те о младости или старости народа. Наука о мисијама. тврди, да сваки народ има да изврши неку мисију на свету, да је свакому додељена нека улога, нека, задаћа, баш као што има сваки природни орган своју функцију у организму. То води до тога, да народи који се нису досад активније истакли У повести поверују, де могу мирно чекати док, ваљда неким унутарњим довревањем, не дође час остварења њихове »мисије«, а да се међутим не морају одвише бринути за своје самоодржање, јер ће их већ нека виша сила. чувати. Олична је, по својим учинцима, и идеја о младости и старости народа: да има младих народа, који се још нису истрошили, у којима, је још снага. неразвијена, па ће се истом развити кад тај народ одрасте; а други су народи опет стари и измождени, те морају скоро умрети! Према, тому, такозвани млади народи могу се поуздавати у своју младост, могу и да чине своје младеначке лудости, а ипак се не требају много бојати за своју вгаистенцију. Ако запитамо, по чему би се имала просудити младост или старост једне нације, срешћемо се пре свега с великом потешкоћом, да, чи за један народ не можемо право да одредимо, кад је управо постао. Паче ствар бива компликованијом тиме, да народно-етничке јединице не чине и расне јединице; многи народи, напротив, чине конгломерат најразнијих расних елемената. Исто се тако не може говорити уопште о култури једног народа, јер поједини слојеви увек стоје на посве разним културним степенима: друга је, например, култура града, а друга култура села, и т. д.. Посмотримо ли даље историју појединих народа, брзо ћемо видети да аналогије између рађања, младости, старости, и смрти, индивидуа с једне стране и народа с друге стране, нема. (Римљани су се, например, иза пропасти своје преко тисућгодишње државе, концем Средњег Века, опет толико подигли, да су створили велика културна дела, којима су и те како дали доказа, свог живота; а и садашњи развитак Италије показује све снажнији развој, тако да би се пре могло рећи да су Талијани у стадију регенерације, или помлађивања, него у стању старења. Други народи тек што су св у повести појавили, већ су и нестали; тако многа племена, горманска, као например Лоти, Вандали, монголска, племена, као Казари, Хуни, Авари, и ел..) Пропадање, или напредовање, једнога. народа. не овиси о ње говој старости, илити о том како се дуго његово име у повести спомиђе, већ о посве другим факторима, а поглавито о његовој расној хигијени; тако је алкохол уништио и истребио многе врло младе и ненспрпене дивљачке народе, док с друге стране видимо где пролетаријат градова У западним државама, под упливом бољих животних прилика, спорта, и хигијеничког просвећивања, бива све снажнији, отпорнији, и многобројнији, дакле се помлађује. Оваке криве представе, које се тим лакше и радије примају што ласкају народној сујети, заводе исто тако на аутистичко прецењивањље себе самога код читавих народа, аналогно као што то чини фантаститно

419