Nova Evropa

Литература је почела расти рапидно н снажно, а ветеринарски часописи преузели су велику задаћу сабирања некустава и прегледања теоретеких теза у пракси, растеретивши тако школе, које су се сада посветиле далњим теоретским изучавањима ин озбиљнијем давању теоретске наобразбе својим слушачима. Тиме је дата основа, за здраву н бржу циркулацију између теорије и праксе. Међу појединим дисциплинама. проширује се и продубљује нарочито анатомска литература, која стари материјал поново истражује и исправља, у чему јој много помаже унапређена компаративна, анатомија природословаца и анатомија човека. Прво је задовољена потреба за опис и систематизацију; њој је следила изградња топографске анатомије, коју такођер индиректно и директно помаже кирургија која се развија. Анатомија се према томе прилагођава, теоретеким и практичким потребама п сврхама. Први учбеници обухватали су заједно с анатомијом и ембријологију и хистологију, односно микроскопску анатомију, које се међутим, у последњим деценијима прошлог столећа, одвајају, те настају посебни учбеници, као и зборници, за систематску анатомију, за топографску н микроскопску, а коначно и за поједине врсте домаћих животиња, те посебно за ембријологију на. свима. светским језицима. Састављају се н специјалне анатомије за уметничке академије. На основи физијологије и анатомије развила се специјална. ветеринарска знаност о екстеријеру. На њезиној основи, пи на темељу десцендентно теорије, саграђена је теорија о побољшању сточних врета, што у пракси ветеринари н проводе са најбољим успесима. У овој се грани највише писало популарно-научне литературе и од стране неветеринара, те се данас већ скоро и заборавља да је то посебан рад и заслуга, те успех, ветеринарских знанственика. — На основи анатомије, посебно топографске, напредовала је интензивно егзактна кируршка наука. Испрва једнако гене рална, особито се у последњим деценијима, 19. века. разгранала у акирургију (наука о операцијама), у општу кирургију, пи у специјалну кирургију, засебе у кирургију копита; у посебну грану развила се кирургија. ока, офталмологија, уопште: даље се кирургија порођаја, оделила, те се са патологијом ин терапијом спојила у посебну гинекологију. Ова последња постала је врло опширна, са особито богатом литературом, те се нестраживачи баве сада посебним смером, да се установи узрок тако честе неплодности код животиња, те начин лечења, што у пракси опет помаже унапредити радијоналну експлоатацију сточног инвентара пољопривреде.

Ниједна. се ветвринарска грана није у своме почетку толико ослањала на хуману медицину као патологија и терапија. Први радници (особито француских школа) једноставно су све из човечје медицине примењивали на ветеринарску. Тако су критички посматрачи који су дошли нмали пуно градива да испитају, тражећи специјалне узроке за животиње. Налпример, _хомеопатија се дуго времена гајила ин од ветеринара, док Вирховљева целуларна патологија сачињава н у ветеринарској медицини коначну основу назора о постанку болесних процеса. у организму. Заједно с ускрснућем експеримената у патологији и терапији, односно експерименталне фармакологије, уследило је н проучавање

440