Nova Evropa

метода потребних за животиње, и напосе за сваку врсту животиња. Тако имамо сада. лему огромну зграду науке У патолошкој анатомији, у специјеннеј патологији и терапији, са бројним учбеницима, и зборницима, и то и за поједине животиње, како се то види и пе подели катедара и клиника: за коње (копштаре), месоједе, преживаре (бујатрика), свиње, и перад. Резултати патолошке анатомије, у вези са природословљем (воологијом), показали су потребу посебне паразитологије, која је врло важна, за ветеринарство, као школски предмет више него за хуману медицину, већ и због своје ошширности, па директно и индиректно и за човека, којему служе продукти сточарства за прехрану, те путем којих је исти увек у опасности инфекције и оболења.

___Са новим опажањем морали су први радници прићи и к експерименталнстици у фармакодинамици (деловању лекова). Одмах по примени лекова на животиње, видела се велика, разлика у дејству доза, и то према торе и према доле. Притом је одмах постала очигледна н велика разлика, код појединих врста животиња. Тако се фармакологија (наука O лековима) У сразмерно кратком времену еманциповала, те представља, специјалну 86теринарску знаност. Тај факат имао је одмах огромно дејство у материјалном погледу: ишчезли су вомпликовани лекови, а на њихово место дошли Gy рацијонално-једноставни; а простији рецепти били су н јефтинији, што ветеринар мора да има увек пред очима. Колико је рада око тог изучавања утрошено, нека. за пример послужи само то, да је Витет потрошио 20.000 франажа, за 9 година на покушаје, H то на самом почетку постанка ветеринарске школе, а Хертвиг је извео више него 1500. покуса. на појединим врстама домаћих животиња. Притом треба имати на уму, да је овај последњи био углавном кирург. |

Заразне болести биле су одувек, од старога века, и особито од Сеобе Народа, до недавних времена, најгори уништавачи човечјег господарства. и његова материјалног добра. Њиховим проучавањем бавили су се, како већ споменусмо, и филозофи, и медицинари у ужем и ширем смислу. У ветеринарској медицини третирана. је епидемиологија, до конца прошлог века, скупа са патологијом и терапијом, док се није н она, услед своје опсежности, еманциповала. Данас је она у најбољем развитку, заједно за серологијом и серотерапијом. До данашњег високог степена довели су je ветеринари у последње доба, откада се увидело да ту може прохибитивно и лековито раднти само стручно потпуно образован ветеринар, то је прешла тиме у његове руке и ветеринарска, полиција. Она је била стално на дневноме реду свих ветеринарских интернацијоналних конгреса, и тек се са рашчишћеном етијологијом, и утврђеном бијологијом узрочника ве“ ликог дела пошасти, могло приступити законодавству основаном на бази знанствених резултата: законима за сузбијање заразних болести, за трговину и промет са стоком и еточним производима, те интернадијоналним уговорима. Та усавршена грана допустила је и изградњу хигијенских принципа и прописа у евима правцима. Као последња етапа ту ће морати свакако да, се повери и хигијенска, обука на господарским школама, струмњацима ветеринарима, тако да ће бити на тај начин постигнут потребан ефекат у корист народа.

441