Nova Evropa

надриветерннар, па што је добро схватио употријебиће право, а што није схватио, употријебиће криво, — и ником ништа, осим сточарству штете... Због оваквих штетних ефеката, држимо да се ветеринарско-медицинска дјела за пук не би уопће смјела писати са тенденцијом да би служила као просвјетно средство у најширим слојевима, него једино за интелигента. или највише за полуннтелигента, но увијек са тенденцијом да га упути у саму природу болести н њезине појаве, а за све остало да га упути на савет и рад стручњака, којих услед тога треба да има знатио више, тојвет; да их буде доста.

Ту долазимо и до посљедње и најважније степенице у просвјетном раду ветеринара, а то је дјеловање живом ријечју, пучким поучним предавањима. Моје радње имале су увијек пред очима тај циљ: предавачу треба да буде при руди књига, у којој је прикупљено градиво о којему треба да се расправља; тек толико му је она потребна, да га подејети на поједине ствари, да их не заборави у предавању обрадити. А слушачу треба бал иза. тога сама, књига, да си код куће, иза предавања, на којему је за ствар био заинтересован, полако прочита односне одломке и предавачеве мисли рекапитулира. „Ако је предавање било попраћено пројицираним сликама. или кинематографским приказивањем, онда је резултат несумњиво јот повољнији. — Код нас су ветеринари много судјеловали на. пучко-просвјетмном раду при зимским господарским течајевима, а н иначе, појединачним предавањима. Нажалост, морамо признати, да тај рад није ни издалека био онако интензиван како би могао и морао бити. Гдје лежи узрок томе, тешко је о том писати, поготово зато што су духови данас ни сувише осје!љиви те се личности налазе увријеђене н онда ако се у најбољој намјери износи ствар. Можда ће ипак бити довољна MH јавна конетатација самих факата, који се уосталом лако дају поправити. Једно треба да сви прија тељи ветеринарства упамте: само пучким предавањима, добрим ин савременим, може ветеринарска знаност продријети у широке слојеве народа H постати промицатељнцом пнтереса и ветеринара и господара, а у исти мах и јаком полугом у заштити народног здравља.

#. Позајић,

ветеринарски надзорник.

Veterinarstvo ı ljudska prehrana.

Objekat veterinarske medicine jeste životinja. Razumljivo je, prema lome, da se i veze izmedju veterinarstva i ljudske prehrame mogu odnositi jedmo na hramu životinjskog porekla. Te veze imaju delomično бозродаг5јки, delomično javno-higijemski značaj,

U gospodarskom je pogledu glavna zadaća veterinarstva, da štiti stočarstvo od gubitaka koji mu prete od zaraznih bolesti, Ali ono sudeluje i aktivno na podizanju stočarstva lečenjem bolesnih životinja, suzbijanjem sterilnosti, zaraznog pobacivamja, itd., te propagisanjem Yacijonalnog odgajanja i oplemenjivanja stoke.

480