Nova Evropa

kod veleposeda, navodimo statističke podatke za Nemačku, iz godine 1907, po kojima otpada na 100 hektara, i to:

Veličina poseda; konja: goveda: (krava) ovaca: svinja: ОНО Не | M) NIS 317 28 29 319 о (05 со 2ha 0 00 3,3 59.7 45.5 12,6 138.6 od 2. ha do 5. ha |. 56. 132 47.1 8,3 11.5 о4 5 ћа до 20 ћа . 9,6 57.2) 29.3 10,5 4715 od 20 до 100 Ћћа . . 95 42 181 18,4 29 ркеко 100) ћа . . . 6,6 17.3 10,1 44,0 14 preko: Ооо ћа |... 64 22 9,3 50,3 13.3

Naš Fakultet, u svojoj brošuri, prelazi preko ovos kardinalnog pitanja sa par iraza, neobrazlažući ničim svoj zaključak protivan onome koji danas općenito prevladjuje! Da naša agrarna reforma i nema drugih dobrih posledica, osim da smanji produkciju žitarica a da forsira produkciju krmnos bilja, i time uzdajanje stoke, ona bi već samim tim dobro došla čitavoj našoj privredi. Prcdukcija žitarica spada još u primitivne vrste obrade zemljišta, i u svim državama, u kojima prilike to dozvoljavaju, sukcesivno se napušta ta privredna grana da se predje na Gajenje stoke, Holandija i Danska, dve najnaprednije agrarne države, importiraju dotovo svu svoju potrebu žitarica, ali zato na milijone izvoze stočne produkte, Pa čak i kod nas, od čitava našeg izvoza preko 40% otpada na produkte stočarstva, dočim na žitarice ovih zadnjih dodina mije išlo više od 10—20%. Ako se dakle i kod nas prilike tako razviju, da sve više eksportiramo stoku i njene produkte a sve manje žitarica, time će naša privreda samo da dobije. Čak i onda ako bi se prilike tako razvile, da predjemo i na import žitarica, samo ako bismo većim eksportom stoke mogli da finansiramo taj import žitarica, značilo bi to samo da smo u našoj agrarnoj produkciji prešli primitivne faze i otišli dalje, u viši razvitak. O tome dakle tako važnom pitanju, te o delovanju adrarne reforme na takav razvitak poljoprivrede, spomenuta brošura ne zna da kaže ništa, već mirno prelazi preko te jezdre čilave naše agrarne reforme. A jači razvitak gajenja stoke imao bi za posledicu i veću količinu gnojiva, što bi naravno opet uticalo povoljno na samu produkciju agrarnih proizvoda.

Kako smo gore naveli, spomenica Gospodarsko-šumarskog Fakulteta uzela je sebi za zadaću, ne da piše o абгагпој reformi, nego da piše protiv agrarne reforme, | тек сто, да и načelu nemamo ništa protiv toša, da se neko stavi i na takovo stanovište, Ali tražimo, da argumenti sa kojima se operiše odgovaraju pravome stanju stvari, i to pogotovo tražimo od jednog fakulteta, Pre nego što će nešto pod svojim imenom da publikuje, morala bi svaka javna ustanova, a tim više najviši naučni forum, dobro da pazi, da li argumentacija i podaci kojima se služi u obranu svog načela odgovaraju faktima, Nažalost, prisiljeni smo reći, i otvoreno konstatovati, da podaci i argumentaстја пазеб Созродатзков РаКићеја пе odgovaraju realnosti, te da čitava ova radnja više sliči jednom običnom pamfletu nego li naučnoj

486