Nova Evropa

U bezbroj spisa, izjava, i govora, o пазој абгагпој reformi, koji su svi, šotovo bez izuzetka, zadahnuti stanovitom tendencom, sa zadovoljstvom, i puni očekivanja, posegnuli smo za ovom brošurom, Mislili smo: doista, ako niko a ono je Gospodarsko-šumarski Fakultet upravo kao stvoren da u ovom presudnom, važnom pitanju naše privredne a i socijalne politike kaže svoju autoritativnu reč, I kad smo još, pri koncu radnje, videli literaturu, koja navodi ništa manje nego 61 upoirebljeno delo, pomislili smo, da smo napokon o agrarnoj reformi dobili delo koje će značiti polaznu fačku za dalji razvitak toga našeg najvažnijeg privrednog i političkog problema, A kad tamo, koliko razočarenje!

Dopuštamo, iako nerado, da Gospodarsko-šumarski Fakultet našeg Univerziteta može donekle biti neraspoložen prema agrarnoj reformi kao takovoj. Gospodarski studij na našim školama orijentiran je prema veleposedu, i prema produkciji »en masse«, pa je prirodno da se njegovi predstavnici ne mogu da zagrevaju za ustamovu koja parcelacijom veleposeda na stotine i tisuće sitnih čestica diže objekat njihova polja rada, Ali smo ipak očekivali, prvo, da će Fakultet pokazati bar toliko objektivnosti, da u prvi red stavi interese орсеnitosti a svoj prolesijonalni interes potlisne u pozadinu; i drugo, da će se njegova argumentacija držati na akademskoj visini. Ni jedno ni drušo nismo dočekali,

Ne mislimo, naravno, ovom prigodom iznositi naše vlastito mišljenje u pošledu naše agrarne reforme. To bi nas odviše daleko odvelo. Jedino što moramo i ovde da naglasimo, jeste, da je apsolutno potrebno lučiti adrarnu reformu kao takovu od njena provodjenja. Dok o samoj adrarnoj reformi može da bude različitog mišljenja, o njenu provodjenju vlada бофоуо jednodušnost: da je, naime, ova tako važna relorma provedena bez naročite spreme i skroz diletantski, tako da je mnogo dobro dejstvo ove reforme, usled lošeg načina provodjenja, propalo, Ako još dodamo, da je u zadnje vreme i na ovom polju uzelo puno maha strančarstvo i demagogija, onda je jasno da malo ko može biti zadovoljan našom agrarnom reformom, Ali nije dopušteno, ovo loše provodjenje baciti na teret same reforme, te ovu naprosto anatemisafi1,

Jedno je od najvažnijih pitanja adrarne reforme, kako će ona da deluje na kvantitet i kvalitet produkcije. Tu se radi, pre svega, o tome, da li je izvesan deo tla obradjivan po veleposedu ili po srednjem i silnom seljačkom posedu, te koji više producira? Kad se o ovome prosudjuje, veoma je važno, da se ne zadovoljimo čistom agrarnom produkcijom (žitarice, industrijsko bilje, i. t., d,),, već da uzmemo u obzir i druge privredne grane, u prvom redu stočarstvo. Proučavanja u tom pravcu, u drugim državama, dovela su, uglavnom, do rezultata, da je veleposed jači u produkciji žitarica i mdustrijskog bilja, ali da u produkciji stoke, osim konja, srednji i mali posed daleko nadmašuju veleposed, Ako je ovo utvrdjena činjenica, onda se čitavo pitanje naše agrarne reforme svodi mato, da li je probitačnije za našu poljoprivredu, da se više posveti gajenju stoke ili produkciji žitarica. Da je gajenje stoke kod manjeg poseda jače razvijeno nego

485