Nova Evropa

страни али су се овдје толико »амвриканизовали« да су научили амери: канеку вјештину израбљивања. свих злих и добрих погодности што их АмеРика, пружа. Трећу » Америку« сачињавају неуки странци који овдје продају. своју физичку снагу, којн ту пробораве читав свој живот, н умру а да никада не упознају ни ону главну ни ону другу Америку. Они живе посебним животом својих племенских скупина, од којих свака твори једну посебну »Америку« у Америци. И оне три велике »Америке«, и оне безбројне мале »Америке«, све живе једна, УЗ другу, н у добраној мјери једна. са, другом, а тако су међусобом туђе и непознате као да живе хиљаде миља, далеко једна од друге.

Прави Американац познаје све оне многобројне мале »Америке« талијанске, финске, хрватскосрпске, пољске, нтд. — само по имену, а често ни по имену. Јер свака, »Америка« у Америци живи својим посебним животом, посебним мислима, жељама, и страстима. Живот сваке »Америке« испољава се у сопственим новинама, организацијама, црквама, школама, дућанима, банкама, н све тако редом до сопствених — гробишта. Није ријетко да под једним истим кровом живе чланови разних »Америка« које су посве туђе, непознате, и равнодушне једна, према, другој. Али ипак, и то све неопазице, као по неком правилу, све ове разноврсне и многобројне »Америке«, вуче једна струја, према, средини, према, једном великом котлу у који оне несвјесно упадају, да се у њему прокухају и претопе у ону велику и праву Америку. Те, коликогод у Америци било разноврсних »Америка«, оне су у основи ипак једна, једина. Америка.

Америка се састоји од људи свих бијелих племена што их има на кугли земаљској. Рекох од »људи«, јер Америку не напучише племена него људи — појединци. Сви они појединци који у Америку дођоше, и сви они који још увијек долазе, из разних племена, из разних клима, од разних вјера. н језика, имају у свом бићу један елеменат који је јачи од племена, климв, вјере, и језика, и по којему сва ова, смјеса, јесте једно —: у Америку долазе појединци из сваког народа, који имају у себи највише пустоловетва, (ад уепture); KOjH имају срчаности и смјелости да се отисну на срећу, у непознато; који не мисле на тешкоће и недаће, нити их се плаше. Сви ми који смо у Америци, сви смо ми пустолови. Да не бијасмо пустолови не бисмо били овдје. По осталом свијету има на десетке милијона људи којима је било лакше доћи у Америку него ли нама, н на десетке милијона, којима је била већа потреба. доћи него ли нама; али они, ипак, не дођоше у Америку, нити одоше у Канаду или Аустралију, јер не имађаху у себи довољно пустоловног елемента.

За чим тежи пустоловз За, правдом, за љепотом, за слободом“ — Не! Никако. — Пустолов тежи само за, — материјалним добитком, или простије речено: за новцем, за. обогаћењем. Будући да се Америка, састоји углавном од пустолова, или од потомака пустолова (што је, уосталом, исто), зато У У њој нема умјетника, ни пјесника, ни филозофа, ни музичара. Америка, даје великих обртника, и то махом практичних обрта, који се патентирају да се добро уновче. Сви пустоловни умови у Америци усредоточени су на профит, на новац. Покажи у Америци прстом на једног човјека, и реци: »То је паметан човјек«, — одмах ћеш примити питање: »Колико има

506