Nova Evropa

Kreditna politika Narodne Banke, i kriza kredita,

Kriza, koja kod nas vlada od posle Rata, povećala se krajem prošle godine, i izgleda da je sad došla do svoje završne faze te da će morati polako popuštati, To nije samo kriza kredita nego i kriza celokupnog našeg ekonomskog i finansijskog života, Ona je posledica duбоба rata i uništavanja za vreme rata svih ekonomskih dobara, kako radne snage, tako i proizvoda rada, Pored toga, za vreme Rata ili se nije radilo, ili se radilo samo za rat i za potrebe ratovanja, te se pojavio veliki deficit u proizvodima potrebnih normalnome životu. U isto vreme rat je uticao i na moralne osobine naroda, te se i tu pojavio izvestan deficit i poremećaj, Posleratni rad, od 1919 godine naovamo. izgubio je mnogo od svoje intenzivnosti, jer se svet odučio od rada, naučio se na ugodnost i na sabotažu rada, te je prema tome i elekat rada mnogo manji, a životne potrebe postale su mnogo veće, čak veće nego što su bile pre Rata. Lozinka posleratna glasi: što manje raditi a što bolje živeti, Poneki vide u tim poraslim potrebama životnim kul{urni napredak, što svakako nije bez osnova; ali ono što je glavno često se ne vidi, a to je, da petogodišnji zastoj u proizvodnji, kojim je stvorem ogromni deficit i u javnom i u privatnom životu, Феба naknaditi jačim i intenzivnijim radom i velikom štednjom. Kod nas specijalno, ovu privrednu i socijalnu krizu još više je povećavalo državno finansiranje, koje je stalno bilo u deficitu, te su se u prvo vreme sve državne potrebe podmirivale novčanicama, koje je Narodna Banka za državni račun bila izdala do visine od 3.000,000.000.— dinara s dodatkom za razmenu kruna 1.275,00.000,—c, ukupno dakle 4,215,000.000,— dinara,

Mi živimo, prema tome, u krizi još od prvog dana po svršetku

· Rata, Država, koja je imala veliki zadatak da popravi pustoš u zemlji, koju je Rat sa sobom doneo, a na kojoj popravci mi svi još i danas udlavnom radimo za račun državni, ta naša država je najvećim delom glavni potrošač naše proizvodnje i industrije, i ona još uvek veliki deo svojih potreba namiruje poručbinama u inostranstvu. Medjutim, proizvodnja za slobodno tržište i za izvoz još je uvek ograničena. Kupovine koje je država vršila, u prvo vreme nisu dobro plaćane, te je otuda ostao znatan manjak u obrtnim sredstvima naše proizvodnje i trgovine, koji se sad isplaćuje likvidacijonim budžetom. U poslednje vreme te se kupovine doduše dosta tačno isplaćuju, ali je likvidacija spora i duže traje,

| Pojedinci, za svoje potrebe — da bi obnovili svoja imanja i svoje domove — morali su trošiti sve svoje uštedjevine, kojih je doduše malo bilo, jer su one trošene još i za vreme Rata, te su se morali služiti i kreditom, koji tako brzo nije mogao biti plaćen, Naši zavodi i njihovi komitenti, vršeći nacijonalizaciju industrijskih preduzeća u našoj zemlji, uložili su u nju sva svoja slobodna sredstva, fe su ostali potpuno bez novaca, Posle Rata, a u vezi sa obnovom

538