Nova Evropa

zemlje, nastala su po celoj zemlji zidanja, bilo za fabrike i za industrijska preduzeća, bilo za stanove, ponekad sopstvenim kapitalom, ali najviše i najčešće s pomoću kredita, kojega je bilo u prvo vreme dosta {jer još nije bio tada upotrebljen u industriju i trgovinu, kod kojih se polet postepeno počeo javljati, a s njime i potreba za kapitalima), Svakako, bilo je veoma mnogo raznovrsnih poslova, koji su se svršavali bilo gotovinom bilo kreditom, bilo i jednim i drugim, Za te razne poslove bilo je potrebno imati razne vrste kredita, za kratkoročne poslove kratkoročne kredite, a za poslove dugogš roka dugoročne kredite, Medjutim, kod nas je naročito nedostajalo dugoročnih kredita, i zbog toga je jedan veliki deo kratkoročnih kredita otišao u dugoročne poslove zidanja, instalacija, osnivanja, nacijonalizovanja, i t, d,, te se time odmah ravnoteža ekonomska pokvarila i kriza pogčoršala, Isto to ulicalo je i na skakanje privatnog diskonta, koji se već toliko povećao da preti da uđuši sve ono što je stvoreno a što je uglavnom počivalo na kreditu.

Prvi korak, koji bi se imao učiniti za lečenje krize, bio bi stv aranje potrebnog novca za dugoročme poslove, i oslobodjenje kratkoročnos8 novca iz imobilizacije. Na taj način poslovi bi postali likvidni, a to bi neminovno uticalo na smanjenje privatne diskontne stope, Izdavanjem novih novčanica to se ne bi moglo postići, jer novčanice nisu kapital nego samo predstavnik kapitala u kovanom novcu koji se na jednom mestu nalazi sakupljen, Nama su potrebni kapitali medjunarodne vrednosti — zlato i srebro; drugim rečima: nagomilan rad, i kapitali stvoreni radom i štednjom,

Od 1918 godine, pa sve do kraja 1920 godine, potrebe kredita podmirivali su Narodna Banka i novčani zavodi, Opticaj bančin u to vreme bio je, i to: 1918 godine: Din 340,569,350,—, od kojih za državu Din 276,071,108, i za privredu i trgovinu Din 63,498.142,—; 1919 godine; Din 664,007.460, i to za državu Din 601,976.294, i za privredu i trgovinu Din 62,031,166,—, Za te dve godine Narodna Banka imala je izdatih u zajmove malu sumu od 40 do 44,500.000 dinara, Upravo, novih zajmova u to vreme nije ni bilo, nego su ovo bili zajmovi samo predratne Srbije, koji su se bili pred Ratom zatekli {Pre Rata, Narodna Banka mogla je izdati u opticaj svojih novčanica za sumu od Din 55,000.000— s dodatkom od Din 10,000,000,— za račun državni, ukupno Din 65,000.000.—), Kreditne potrebe trgovine i industrije za te dve godine podmirivali su iz sopstvenih sredstava novčani zavodi, koji su pored svogfa kapitala i rezerava imali i dosta uloga na štednju, Opticaj, medjutim, popunjavale su tada austro-ugarske krune, kojih je u opticaju bilo oko 6,000.000.000,—, Te krune tada doduše nisu predstavljale nikakvu stvarnu vrednost, jer je ustanova koja ih je izdala bila u likvidaciji, i nije se znalo hoće li se po svršetku likvidacije išta za njih dobiti; ali im je država dala vrednost, markirajući ih i primajući ih za novac na svojim blagajnama, i naposletku razmenjujući ih za dinare, Sad, po svršetku likvidacije, za njih će se dobiti oko 35,000,000,— zlatnih kruna, što bi prema današnjem

539