Nova Evropa

неодвисност у Х! виеку" показује његову научну идеологију којом захвата читав широки терен јужних Словена, Његову одличну студију о узропима и посљедицама „Боја на Косову" (са Маретићевом „Косовски јунаци и догађаји у народној епици") посвећује Академија (1889) петстогодишњој успомени косовске трагедије, „Ако буде Академија умјела увнек прислуткивати било народнога живота, и за сваки купај његова срца наћи прикладан знанствен изражај, бит ће прави народан учен завод, какав годи и обћој свјетској наупи". Данас, кад су Југославију поплавили пророци лажи и мржње, отуђивања и разједињавања, лик Рачкога постаје великим и светлим символом уједињавања. Он сам бесумње највећи Југословен, називајући. Штросмајера „највећим Југославеном“, као друг и пријатељ Даничића и Новаковића, тјеши нас, јер сјеме овога пријатељства спаја с именом и с идеологијом Фрање Рачкога и данашње представнике највреднијега српскога интелекта и југословенске Србије, Рачки је рекао највећу и најдалекосежнију ријеч о Србији као средишту јужних Словена, послије бомбардовања Београда (јуна 1862): „Ми смо се (Хрвати) пренули ва рик турских топова из београдске тврђаве, те зачели наду, да ће овај гњусни чин бити почетак великих чима којима пе Србија бити средиште“, догледајући у томе и државно јединство. Ново Југословенство

-треба да доврши улогу апостола Рачкога, и оно бе то учиннти

утолико лакше, јер му данас ви сила аустро-мапарска, ни

Турска, не стоје на путу. От, Виктор Новак.

Politički pregled. Око оромсђопоб Бока, 1 око Кеке.

Ра li bi nam mogao možda G. Krleža, najhrvatskiji od naših psihologš mas4, objasniti, šta sad misle pristaše G. Radića o politici, i uopšte o držanju, svođa vodje? Šta zagrebačka inteligencija misli, i ona koja se drži Radića, to prilično znamo —. ona ne misli da je to što G. Radić radi mudra politika; ona štaviše počinje već da se pita, da li je toi hrvatska polilika (nasuprot srbijanskoj), kojoi je za ljubav ona dosad progutala tolike neukusne zalogaje servirane joj od strane seljačkog narodnog tribuna, Situacija je postala naročito delikatna otkako je vodj naroda, iz straha za svoju dragu ličnost, napustio zemlju i stado, i odbludeo u dobrovoljno izgnanstvo. On sam hoće da pravda svoj čin višim državnim ({»reptiblikansko-mirotvornim-«} rezonima, i potrebama propagande u inozemstvu, Ali zato, da

180