Nova Evropa

zagrljen s njima zapevam u horu pesmu o suncu što izlazii zalazi.... No,je li to sve, taj nedostatak laži, to istinsko življenje na pozornici? — Ne, ima još i nešto drugo, skriveno, u prvi mah nevidljivo, zbog čega ih volim,

Ja jasno osećam, da su ti ljudi moja rodbina, moja braća i sestre, moji poznanici i prijatelji,... Čist realizam je glupost. Iznad predmeta kao takova, iznad svake stvari mora uveli nešto da leluja, da trepti, da se blista i preliva, Ono što nevidovno aktiviše, što senzibiliše, što augmentiše, i što transformiše, čudestveno dejstvo uticaja igre ovih ljudi na mene, to je ono slovensko,.,.,

Mi svi govorimo o Rusiji, i o Slovenstvu, Tražimo suštinu, i sadržinu, Slovenstva, Jer toga mora biti, i to se mora odrediti, da se prestanemo kačiti jednom već samo za: puste reči, Da i opipamo Slovenstvo, nesamo da znamo — u feoriji — da ono postoji, Eto, Hudožestvenici nam nose to Slovenstvo, nose ga na rukama, i daju nam da okusimo od njega, neposredno... To nije više Rusija iz knjiga i iz novinA, to nije veliki Dostojevski, miroljubac Tolstoj, odlični novelist Čehov, — to su Sloveni, naša braća, naši srodnici, — to smo mi ukoliko smo Sloveni, i ukoliko osećamo slovenski, Ti prvi umetnici svetski na pozornici, u isti mah su prevashodno slovenski misijonari, — oni raznose duh Rusije i duh Slovenstva po svetu. U postajanju Slovenstva iza Rata doprineli su Hudožestvenici velik deo, U čovečanskoj tragediji iza Rata stvorili | Hudožestvenici iluzije pri kojima se svako srce smeje i plače...

Napokon, i nešto treće. Oduzmite Hudožestvenicima u njihovoj igri golu istinitost, i ono slovensko, dobićete još uvek

rest — tehniku, vežbu, veštinu. U tome restu ima dvoje što frapira kao probudjenje iza sna, a to je: njihova zajednička igra, i njihova separacija od gledalaca...., U ођахпауапји

dramske umetnosti iza Rata oni su, čini se, uklonili i poslednje prepreke, Oni bi bili u stanju — i bio bi ganutljiv eksperiment kad bi to činili — prikazivati i igru svojih slabijih i mladjih drugova, onakovu kakova ona uistinu danas jeste, Ali to već ne spada ovamo ,..,

Ipak, kraj sve svoje umetnosti i veštine, za mene Hudožestvenici neslovenske drame igraju uvek drugačije, Mogu da se divim i da razumem, ali ne mogu jednakom merom da volim tudjine kao svoje, Drugačije, to ne mora da znači loše, I, uporedjeni naprimer sa našima, to je još uvek vrlo dobro, — njihovo silaženje na niže ipak nije nikako napuštanje visine. Svi uzdasi naših dramskih pisaca, čija dela već više godina stalno i od

220