Nova Evropa

reda nestaju sa vidika sveta, uzaludni su, ako misle da bi njima Hudožestvenici pomogli, Jer razlika je i izmedju Dostojevskog i Čehova, i izmedju Čehova i Gogolja, i izmedju Gogolja i Andrejeva. A izmedju te slovenske grupe na jednoj strani dolazi, na drugoj strani, ogromna razlika prema Hamzunu, jurodivome, prema Strindbergču, nečistome, prema Ibzenu opsenaru, pa čak i prema Šekspiru božanskome oratoru! Da, za Hudožestvenike, za njihovu igru, treba pisac da bude velik, i da bude Slavjanin!...

Triputa su dosad dolazili k nama, i opet otišli od nas Žalost rastanka s njima pojačava iznenadna pomisao, da ti ljudi nisu došli k nama od svoje kuće, i da se od nas ne vraćaju k svojoj kući, Gde su im stajale kolevke, i gde će im biti rasuti grobovi? — U službi budjenja čovečanstva domovina Je Slovena doista ceo svet,

Laza Popović.

Књиге и листови, Један алманах.

Старањем Г, Божидара Ковачевића, који је за Бранково Коло „Нове Европе" (број од 21, јануара т. г.) написао једиу добру песму, уређен је један лош зборник, који је недавно — у издању Савитар ([) у Београду — угледао света под именом „Алманах Браика Радичевића", са поднасловом: „Помен деветорице београдских песника посвећен стогодишњици Бранковог рођења". Уредник наводи, за изговор, да је „овај зборник уређен аутоматски, без тежње за идејним или каквим другим груписањем, приносима Београђана који су у овом тренутку у току песничког стварања“. Он, даље, чини лично одговорним сваког приносника „за свој животопис, мишљење о поезији, и песме“, А вероватно и за слику, која иде испред сваког од деветорице приносника (и која је свака испод сваке критике, као репродукција). Јер то је плани композиција зборника; „сваки приносник сврстан је по реду јављања у лирици“ — Сибе Миличић, Станислав Винавер, Тин Ујевић, Ранко Младеновић, Милош Црњански, Тодор Манојловић, Густав Крклец, Растко Петровић, Божидар Ковачевић —, и то, прво слика, „аутофотографија", затим „животопис“ (са пописом „дела“), па „мишљење о поезији", и песма (једна, или више). (Осим тога, уредник има —- поред своје младости (рођен 1902) — још и ту „олакшавајућу околност", да је његов „животопис“ најскромнији, а његово „мишљење о поезији"

221