Nova Evropa

jedan prisilan zajam, A. država koja i malo drži do svog kredita, i koja reflektira na dalje kredite, mora u prvom redu da ispunjava svoje ranije obveze. Po logici našeg Gospodina Ministra, mogla bi naša država u kakovu finansijskom zakonu da proturi i ustanovu, da se 7% -ni ivesticijoni zajam jednostavno anulira! Jer izmedju investicijonoga zajma 1 bonova postoji razlika jedino u tome, što Je ovaj druži zajam prisilan dočim je onaj prvi, barem po formi, redovan zajam, i što su već unapred odredjene sve karakteristike takova zajma,

Tebnička strana dakle niti može niti sme biti uzrokom da se li bonovi пе ћопогтаји, Ртеозђаје јог materijalna sirana takova honoriranja, Uzevši za bazu odredbe ЕЗпалз:јskog Zakona iz godine 1922/23, predvidjena je isplata obveznica do 1,000,— kruna sa 25 milijona dinara, Recimo da bi za isplatu takovih bonova bila potrebna i dvostruka suma, to ipak u jednom budžetu od preko 10 milijarda iznos od 50 milijona diпата пе дозе та | , dakle šznos koji i ne dolazi u obzir, Kako svih tih bonova može da bude u prometu ne više od 400 milijona dinara, to 3 -ne godišnje kamate ne bi iznosile više od 12 milijona dinara. Ako računamo na 20 milijona dinara Sodišnje kvote amortizacije, onda sve to skupa ne bi godišnje tangiralo naš proračun sa više od 30 milijona dinara, čime bi se bar donekle učvrstilo uverenje, da naša država ipak konačno udovoljava svojim obavezama, U stvari, interesi državnoS prestiža imperativno bi nalagali, da se svi ovi bonovi odmah honoriraju, i to u gotovu novcu, ma se naš opticaj i povisio usled toga za nelih 400 milijona dinara, ili za 6% današnjeg opticaja, Јег, роnayvljamo, obećanja koja država uzima na sebe moraju se iZVTšavati, i ni u kojem slučaju ne sme se dozvoliti da se ovi bonovi oglase bezvrednima, Nesamo što bi se time ubila vera u državni kredit, nego već principi socijalne politike zabranjuju da se nešto takovo učini, budući da su gotova movca posedovali samo široki narodni slojevi, u prvom redu seljaštvo, pa otkuda ono dolazi do toga da mu se ni krivu ni dužnu jedan deo njegove imovine konvertira u dinare u relaciji 1:5, kad se movina kapitalom jakih slojeva, koji obično ne drže pri sebi nikakove gotovine, konvertira u relaciji 1:47,,, Deklaracijom o neisplaćivanju 207%-nih bonova bili bi pogodjeni i oštećeni upravo oni koji su ekonomski ponajslabiji, a koji bi, ako se usvoji princip dispariteta, morali biti najviše poštedjeni,

(3

r. Га. Бет.

243