Nova Evropa

Позоришни преглед.

„Мисјак", од Киеге,

Moto: Nije ogledalo Phrivo što je predmet ružan.

Još jedna ispovest o tome, da je život ružan i da je život žalostan..,..

Imade uglavnom dva života. Jedan je opšti, svetski, — taj je ružan i žalostan, Onda ima i drugi život, to je životić naš, u

nama samima, i taj je danas ružan i žalostan.... Ne zna se da

li je to uvek tako bilo, ili je samo sada tako, Ispovest je turobna, teška, Izlaganje je istinito, gorko. Raspoloženje je duboko zatalasano. Sve se dešava zaista..,.,

Može da buđe dvoje: pruže se realni i nepokolebivi dokazi da je život odista ružan i žalostan; ili se i bez dokaza uzme za faktičnu podlogu ono što se oseća i što se vidi, No u stvari, to je isto, Ispovest dakle, priznanje, verovanje, ogledalo, eto o tome se radi. Sve je to lično, toplo, individualno, i nosi na sebi karaktere vremena ....

Šta je glavna teza? — Sve je taština, ružna povorka nakaza, ne zna se ko je ko i šta ko vredi, ceo društveni odnoša;j je medjusobna laž i obmana, Prazna je i dosadna reč r a t! To već svako kaže, Ali nije rat o čemu se radi, NeSšo je zlo medju ljudima. To zlo nije rat stvorio, nedo da je otkrio, Ono je bilo i ono je večno, Sva povest ljudska samo je deklaracija i ilustracija toga. I otkada je sveta i veka nije bilo velike duše a da svom žestinom i snagom nije reagovala na srozavanje vrednosti životnog cilja, na pobedu i obest zla...

Jedno su čovekove namere i planovi, drugo je uloga čoveka u imaneninoj zadaći dešavanja, A to se ponekad teško odeljuje i teško razlikuje. Kada zlo prevagne i nadvlada — a to je marka današnjeg ekstremnog stanja — onda je poremećena večna ravnoteža dobra i zla, Kako je nadvadalo zlo? — Tako što je u taj mah dobra malo. Ali je smisao dešavanja ravnoteža, harmonija, i zato dolazi do reakcije, i mora do nje da dodje. Ta reakcija ima sličnosti sa začetkom i provokacijom one snage kojom se uzdignut talas sa Srebena mora da ruši dole. Nema dobra radi dobra, niti zla radi zla, nedo se sve dešava zato da raznoimene snage dodju do prirodne komponente. Nema progresa drugačije nego da se nadvlada zlo, koje je prekoračilo granicu, Ali zlo ostaje, zlo ostaje..., Usled toga je uloga čovekova odredjena, i njegova reakcija na ružan i žalostan život unapred zakazana, Uzdignuti talas sa grebena mora da se ruši dole, i bez ičije volje, i bez ičije svesti, A čovekove namere i planovi u

244