Nova Evropa

. Службени назив Друштва до године 1907 биоје Хрват-. ско-славонско Господарско Друштво у. Загребу. Оно је дуго времена тешко животарило од приноса својих чланова и од потпоре владе, Касније, у седамдесетим и осамдесетим | годинама, знатно се је опоравило, јер га је влада учинила била у неку руку својим органом у раду око унапређивања сточарства и ратарства, што је доста носило; но кад је то престало, концем деведесетих година, Друштво је проживљавало опет очајне кризе. У тим данима повјерена је управа Друштва (1905) Г. Дру. Фрањи Пољаку, који то мјесто заузима и данас. У вијећањима са Г. Мирославом Кулмером, тадашњим и данашњим предсједником Друштва, и с неким другим пријатељима Друштва (ГР, Др, Криштоф, Јуро Копач, и други) о томе, како би се уклонила криза и Друштву улило новога живота, родила се мисао, да се Друштво преустроји на задружној основици, Идеја је била оригинална и нова, а да је била и добра свједочи најбоље каснији успон Господарскога Друштва. Иницијатори ове мисли одлуче те године, 1907, да проведу преустројство тако, да су се господарске подружнице, које су то хтјеле, претвориле у задруге, под именом „Хрв.-слав, господарско друштво као средишња задруга у Загребу".

Нека буде овдје узгред споменуто, да је осјечко Господарско Друштво, од свога постанка (1875) па све до данас, пољопривредна, а касније пољопривредна и задружна установа, посве једнако организовано као и загребачко, јер га је вазда копирало, па затоо њему нећемо говорити посебно. У оних. 500 господарских друштава као задруга, колико је напред споменуто да их код нас има, убројана су и она из подручја

осјечкога Друштва.

Господарска друштва као задруге разликују се од других задруга најприје у томе, што је њихова главна задаћа набавка пољопривредних потрепштина и продаја пољопривредних производа, а не вјересијско пословање; надаље, што су основана с ограниченим а не с неограниченим јамством, У бирању начела гледе јамства играла је улогу жеља, да те задруге узмогну обухватити што нећи број земљорадника, и то нарочито дне који не улазе у задругарство само из страха од неограниченог јамства; надаље жеља, да се у кратком времену узмогне основати што већи број задруга. Тиме је додуше читав покрет, да тако кажемо, разводњен, јер је једна од по-

· сљедица такова поступка морала бити и то, да међу члано-. вима није долазило до чвршће душевне везе; али се о том овдје није радило толико колико о нечем другом; да се створи што шира база за задружни рад, и привуче у задругарство што већа маса. Треба наиме знати, да су то имале бити набављачке задруге, а код ових игра улогу маса, број, количина;

287