Nova Evropa

Данас су те вјересијске удруге у агонији. Имаду велика потраживања од своје бивше средишњице у Будимпешти, што се сада. уређује дипломатским путем, Иначе, питање њихова коначног сређивања; да ли ће се прикључити којем од наших задружних савеза, једноме или више њих, да ли ће основати свој савез, или ће коначно уопће ликвидирати, све то још није одлучено, иако се ево већ шесту годину ради на рјешавању тога питања |

Посебног је значаја четврти задружни покрет, чије су задруге познате под именом господарска друштва као задруге, а којих има данас у свему око 500, и то у Хрватској- Славонији и Међумурју; а сада се почињу оснивати и по Војводини и Босни, па их малени број ондје већ и има. Његов посебни значај јесте и у начину како је настао, и у новој код нас раније непознатој врсти тих задруга; па и у томе, што при стварању ових задруга нити је учествовала државна власт, као код вјересијских удруга, нити су оне имале да буду средство за ванзадружне циљеве, т. ј. њихова се појава не може довести у везу са нацијонализмом и вјером у ономе смислу како је то случај код српских и хрватских земљорадничких задруга. Ипак, ни господарска друштва нису без сваке своје „вјере“, ни њима није довољна само опћа међународна задружна идеологија: и данашњи представници Господарског Друштва прате будно и суревњиво чувају идеју о народном јединству, која је владала народним духовима године 1841, када је у Загребу хрватски патријот и владика Хаулик основао Господарско Друштво, То је традиција у Господарском Друштву за читаво дуго вријеме његова живота, па је ту традицију Друштво преузело и задржало и онда када се је реорганизовало на задружној основици. Та вјера у народно јединство Срба и Хрвата (а данас дакако и Словенаца) долази до изражаја у пракси на тај начин, што у овим задругама има данас Срба отприлике толико колико и Хрвата, и што никоме не паде ни на памет да међу њима прави разлику. Ова чињеница свакако није безначајна, када се зна да су у српским земљорадничким задругама удружени искључиво Срби а у хрватским сељачким задругама искључиво Хрвати, Али ова традиција у погледу народног јединства сачувана је у Господарском Друштву само у његову вођству и његовој управи, дочим је многобројно чланство (на 50.000) Друштва међусобом повезано само задружним радом, или конкретније, оном коришћу коју тај рад пружа. Зато горња идеологија и долази до изражаја једино у оним ријетким згодама кад се има да заузме становиште у начелним народним и државним питањима.

286