Nova Evropa

postići sudbina maloga zanatlije, da će parni plug u najskorijoj budućnosti zameniti ralicu i polugvozdenjak ....

Čovek se odlučuje na napor i otpor tek onda kada mu _opasnost zapreii, Mnogo ljudi odlučuju se na zajednički otpor tek onda kada se pokaže da pojedinačan otpor nije kadar da otkloni opasnost. Tako je bilo i ovde. Pruska je bila prvo poprište na kome su se ovi eksperimenti odigrali, Ne može se reći da se to pukom slučaju ima pripisati, Naprotiv, u Pruskoj se u to vreme najviše našlo objektivnih uslova za ovu pojavu. U doba delfinittvnoga oslobodjenja pruskoša težaka, Pruska је već uvelike postala bila agrarna oblast britanske bune indu-

strije, — ona je liferovala Engleskoj jeftinu hranu i bila — i neku ruku — ekonomski pofčinjena оуој рофопјој. Озјобо-

djenje seljaka s jedme strane, i raspad gospodarskih velikih imanja s druge, promenuli su ovaj odnos, ı u Pruskoj se роlagao već tada osnov novom razvitku privrednoga rada. Ма mesto izgubljene britanske pijace valjalo je naći drugu, Теžište je padalo na zemljoradnju, i mali težak postao je sada

_ odjedanput nosilac svekolike privredne gradjevine, Industrija se tek budila. Videli smo, kakav je izgledao tada naš težak. Utoliko više moralo se sada nastojati, da se mali seljak osposobi za novo vreme.

U ovo doba: javljaju se u Pruskoj prvi ogledi, da se zajedničkim naporima odbrani seljak od opasnosti koja mu Grozi, (Ovi su ogledi u početku sporadični, neorganizovani, nose višemanje izgled dobročinstva i milosrdja, Ali se postepeno izradjuju, modifikuju, i najzad uzimaju odredjeno ruho e kon omskih institucija. Isto tako im je i hod u prvo vreme nesiguram i spor, pa se s vremenom upućuju življim i pouzdanijim tempom. Primer je bio zarazan, i zaraza je prvo prešla u Rusiju, pa 4 Austriju, Švajcarsku, i tako redom. Svaka je zemlja imala veće ili manje istovetne teškoće i, prirodna stvar, svaka je gledala da se koristi iskustvom druge zemlje, Kako je pruski ogled dao uskoro dobre rezultate, nije nikakvo čudo što su se druge zemlje pitale: kako se Pruska u sličnoj neprilici snašla, i kakve je plodove dao pruski pokušaj, Tako su prve pruske zemljoradničke zadruge, čiji je sav zadatak u prvo vreme bio oslobodjenje seljaka od lihvara, postupno obuhvatale druge evropske zemlje, da jednoga dana, kada se i srbijanski seljak našao u neizbežnoj ekonomskoj teškoći, koja redovno snalazi тајоба proizvodjača u zemljoradnji, obuhvati i Srbiju...

Vreme od 1870 do 1890 godine čini jedan važan perijod w ekonomskom životu Srbije. U tom razmaku vremena Srbija je imala tri rata, i sagradila željeznicu od Beograda do Pirota ı Vranje, U tome odseku istorije svoje Srbija je, bez dugova pre 1870 godine, ušla u pozamašne državne dugove, a državni

300