Nova Evropa

nik ovog Saveza, dr. Haz,.a naslednici njegovi u Nemačkoj nisu pokazali volje da nastave njegovo delo, te se je MSZZ polako uspavao. Zatim je, posle dve-tri godine, nastao Svetski Rat, a posle Rata niko još nije krenuo pitanje o obnavljanju MSZZ. Tako su pojedini nacijonalni savezi zemljoradničkih i zanatskih zadruga danas pocepani: oni koji su posle Budimpešte istupili stoje usamljeni bez ikakve medjunarodne veze. Srpski Savez u Beogradu, i Glavni Zadružni Savez {koji obuhvata zadružne saveze u državi SHS), članovi su MZS u Londonu.

Jedna od majglavnijih zadaća MZS bila je, da dovede u poslovnu vezu pojedine centralne zadružne organizacije, Micdjutim, ako izuzmemo retke pojedine slučajeve, na ovome polju MZS nije gotovo mišta postigao, Pitanje razmene produkata nalazi se još neprestano u proučavanju, Teškoće valute, te teškoće zaštitnih carina, kojima su naročito posle Каја u nesravnjeno jačoj meri pribesle gotovo sve zemlje evropske (pa i van Evrope), neprestano su još izgovor da se pitanje o Oosnivanju jedne medjunarodne centrale odgadja iz godine u боли. Dansko zadrugarstvo šalje za milijarde masla na britansko tržište, Rusko zadrugarstvo šalje za mnogo milijarda lana, vune, koža, ma britansko tržište, Ali u tim ogromnim razmenama britansko zadrugarstvo ili nema nikakva udela, ili je udeo njegov posve mali. Medjutim, baš u toj oblasti valjalo je da zadrugarstvo pokaže svoju vrednost, Naši zadrugari, naprimer, potrebuju, posle oslobodienja, pamuka, platna, vunenih materija, i drugih nekojih namirnica, kojih u Britaniji ima u izobilju; mnoge zadružne fabrike baš te namirnice proizvode u velikim količinama, a britanske glavne zadruge staju pred nekim [огmalnostima, ne prilaze našim zadrugama već ih puštaju da s snabdevaju s kapitalističkoga tržišta, I tako na celoj liniji. MZS se izgovara na glavne britanske zadruge, ove bacaju krivicu na valutne teškoće, a zadrugarstvo plaća medjutim tribut privatnome kapitalu, baš kao i pre MZS. U tome je slaba strana medjunarodne zadružne organizacije, iako je u tome trebala biti najača, jer kakvu će otpornu snagu imati zadrugar– stvo u svojoj rodjenoj zemlji, kako će se izlečiti medju narodima ekonomski odnosi, koji tako često izazivaju sukobe i ratove, ako svet i dalje bude upućen na kapitalističke odnose! Medjunarodno je zadrugarstvo imalo upravo tu da stvori novu podlogu, da postavi ekonomske odnose naroda ma jednu drukčiju (пе pljačkašku] osnovu, te da na taj način utre put mirnom razvitku i solidarnosti, Ako je ikad bilo vreme da se uvidi, da bez ove solidarnosti nema reda ni napretka, to je baš vreme posle Rata dalo i suviše prilike zato. Ono što se u njemu pokazalo Sovori ubedljivije nego ikakva rečitost, da kapitalistički odnosi ne odgovaraju više ni potrebama ni osećajima naroda; ali se

314