Nova Evropa

носимо. Алудирајући на отпор знанствених кругова, на који је наишла његова основна мисао, Стриговски је рекао једном згодом; „Доживео сам, да се свет коначно умирио у погледу Истока, о којем осам толико писао; сумњам, међутим, да ћу доживети и онај час, кад ће се свет помирити са решењима нових проблема којима се сад бавим“.

Свакако је заслуга Стриговскога за напредак науке врло велика, јер он није само први који се одважио да интензивно проучава везу између уметности Истока и Запада, него је и први који је у науку о уметности унео методу виших и ширих погледа, гледања које обухвата у исти мах големе покрете трију великих континената.

На повратку са свога садашњег пута по Далмацији — у мају ове године — застаће Г. Стриговски опет у Загребу, те ће одржати предавање о уметности Далмације, Друго предавање, том приликом, — које ће приредити „Нова Европа", и које ћемо саопштити нашим читаоцима, —, биће о Мештровићу и модерној уметности. И то је тема. која њега нарочито занима, и о којој је писао већ у више наврата. — ПК.)

Прво предавање, што сам га држао у Загребу, завршио сам питањем о том, да ли можда није између Хрватске и Јерменије посредовало каково треће подручје, које бисмо имали тражити на сјеверо-истоку Европе, и то баш код дрвених зграда. .

У свом другом предавању рекао сам, да нам додуше ништа није познато од старих дрвених зграда Источне Европе; али изгледа као да бисмо могли надомјестити тај мањак методом закључака унатраг, и то баш на темељу сачуваних дрвених цркава у Словена. Све те цркве саграђене су од балвана, а нису старије од 17. вијека. Из 16, и 15. вијека познати су нам само поједини случајеви. За основ узео сам поједине примјере из Хрватске: то су све саме дуге зграде, често пресвоБене бачвастим сводовима, а ти сводови опет често дубоко продиру у сам кров на роженицама. Зграде те изведене су усто дрвеним оплатама. Изнио сам надаље неколико примјера из Словачке, гдје је строп зграде наскроз пресвођен, и то с помоћу дрвених стабала, а често дапаче и вертикално на избоченим куполама, и немају ступова. За сва та питања важни трагови пронађени су у Чешкој, гдје су старе чешке цркве са округлим тлорисом типичне (тих имаде и на Вавелу у Варшави); а осим њих типичне су тамо и камене цркве са квадратичним тлорисом, чија светишта имају правокутни облик или по три странице осмерокута. Још сам показао и неколико примјера дрвених зграда из Шлеске и Моравске, које све зграде имају исти мотив тлориса, и пресвођене су осим тога бачвастим сводом. Неће, према тому, имати право они који за те цркве мисле, да су настале из романских цркава, већ би се баш напротив дало по тому наслућивати да се овдје ради о

354