Nova Evropa

pazio, da prilikom samog osnivanja Kluba ne bude pozvan nijedan od mladjih koji bi mogao da mu kvari račune, Posle još nekih manjih razočaranja u bankarskoj karijeri, postao je desna ruka jednom našem kolonisti imućnog stanja, te mu je taj novi protektor nedavno čak kupio i jedan list, Držao je, u ime Kluba, pozdravni govor Gospodinu Ambasadoru, kadgod bi Njegova Elselencija dolazila u Njujork, i bio je, rečju, neizbežam pri svim mpatrijotskim „mamilestacijama Gospodinu Generalnom Konzulu, I onda ih ima još koji tvrde i vele kako naše mladje deneracije nisu ni za što!,..

Sve bi tako i dalje išlo, divno, glatko i slatko, našem junaku i prvom ljubavniku u Klubu, da mu odnekud ne poče da mrači horizont mrka i nataštena pojava G. Dula Jošića, novinara, vodje opozicije, člana Upravnog Odbora, predsednika jednog pod-odbora, i sekretara u dva druga manja odbora u Klubu (od kojih je jedan za »ajs-krim«, a drugi za češljanje šešira i kaputa). G. Jošić vam je prava srbijanska Srbenda iz Crne Gore, ako znate šta to upravo znači, i ako ste uopšte čitali o Kraljeviću Marku! Čudam je i zanimljiv to čovek, Još skoro od kolevke, kao i onda kada je čavao koze po planinskim prisojima pokraj svoga sela, u njemu se pojavljivala intenzivna i neodoljiva nostalgija za brčnim perom žurnalističkim, I sam svoj ovčarski štap držao je, po prirodnom nagonu, nekako medju prstima, kao da će tog momenta da počne kakav srceparajući uvodni članak, A i docnije, kada je došao u Ameriku, i kada je godinama prvo prao čaše po američkim »salumima«, kao i kada je još docnije imao i svoj sopstveni »salun«, te dodavao poliće preko tezge, i onda je u njemu neodoljivi žurnalistički mpuls s vremena na vreme uzbudjivao njegovu unutarnju savest, kao što smo fo po knjigama čitali da se uvek dešava kod prirodom za knjigu odredjenih gemija, — ı to ga je nagonilo da ostavi sve, i da se oda onom pozivu za koji ga je Svevišnji odredio, | | __Nije on imao velike škole, — neki čak kažu da nije svršio ni osnovnu školu, 4 da sve što je čitao do svoje tridesete godine, to su ona crvena 1 zelena narodna izdanja o »Boju na Kosovu« i »Banović Strahinji«, što ih je Tima amntikvar prodavao po droš i dva komad na vašarima pre Kata, a imao za njih i naročilu tezgu na Velikoj Pijaci, Ali šta sve Amerika nije kadra da učini od jednog obdarena čoveka, osobito još ako se takav čovek reši da postane jedan »self made mame! Te su tako ont isti principi Bendžamina Franklina, koji dovedoše našeg »najvećeg živućeg Jugoslovena« prolesora Mišina na katedru Kolumbije Univerziteta, doveh i Dula Jošića ni manje ni više no na uredničku stolicu. I zato možda nikakva druga lektira nije danas toliko ni omilela Jošića koliko mu je omilela auto-

275