Nova Evropa

lana u septembru, poredjena sa predratnom cenom, iznosila је, za četvrtu vrstu, 145 procenata, za petu vrstu — 182 procenata, a za šestu vrstu 111 procenata, Ove vrste stvarno obuhvataju 95 | procenata ruskog lana, — Štavljenoj koži cena porasla je, sa 38 rubalja 51 kopejki {robnih) za pud, na 61 rubalj 66 kopejki, od oktobra 1922 do oktobra 1923. Cena mečešljanoj vuni za pud skočila je za isto razdoblje za м бе пебо 3 puta,

Treba takodjer da ukažem na važne uspehe koje smo postigli u prošloj godini na području uspostave proizvodnje našegš pamuka, jedne od najvažnijih sirovina naše industrije, Dok je godine 1920 ova proizvodnja iznosila u Rusiji 733 hiljade pudi, godine 1923 imali smo pamučnog vlakna na 2.600 hiljada pudi, što znači povećanje za više nedo 3 puta u poredjenju sa Gdodinom 1920, U programu je da u godini 1924 povisimo proizvodnju našeg pamuka na 6—7 milijona pudi Pa pri svem tom, postignuti uspesi na području razvitka naše pamučne produkcije zaostaju za pofrebama naših fabrika za preradu pamuka, čija je izrada vlakna u 1923 proračunata na 6 milijona pudi, te smo te godine bili prinudjeni da pribećnemo uvozu skupog inostranog pamuka, čija je cena porasla na tri puta prema predrainoj,

U prošloj godini porezivanje seljaštva vršilo se u znainmoj meri u novčanoj formi, pri čemu se još uvek može da računa, da nismo postigli od poreza na seosku privredu sve ono što smo očekivali, Uzroci tome bili su: pomešani sistem razrezivanja роreza ma seosku privredu, sistem dveju valuta { t, zv, »červonec«, i sovjetski novac), naglo padanje sovjetskih novčanica, kolebanje i šaremilo cena životnim namirnicama; sve Je to uslovljavalo težinu organizovanja takove tehnike pri pobiranju poreza na seosku privredu koja ne bi pričinjavala neugodnosti državnim organima, i ne bi izazivala u pojedinim slučajevima nepravilnosti pri dizanju poreza, Kao zadaci za iduću godinu u DoSledu odmosa prema seljaštvu, nameću se: 1) zamena celokupnih dažbina od seoske privrede porezom u novcu, i 2) oslobodjenje seljaštva od svih i svakih sporednih nameta koji su se dosada pobirali, — pri čemu pod sporednim namefima podrazumevam ubiranja koja nalažu i vrše mesni sovjetski organi, kao i one namete koji se ubiru od seljaštva po inicijativi naših nižih sovjetskih i partijskih organa, pod vidom dobrovoljnih prilog4 za sve i svakojake potrebe, Mnoštvo tih prinosa tako je organizovano, da se je toga vrlo teško rešiti, Ali se tih dobrovoljnih prikupljanja, koja su veliki teret za seljaštvo, moramo otresti, baš kao što smo učinili kraja nametima fabričkoj industriji za sve moguće i nemoguće potrebe, – Treća, i to temeljna, reforma ima. da se izvrši ukidanjem deobe) naše valute na dva dela, od kojih se jedan — sovjetska valuta, koja svakim danom pada smatra valutom radnog naroda, ponajviše seljaštva, dok se drugi

391