Nova Evropa

imena »ugarski« i »madžarski«, tojest upravo па шрогпота ustručavanju da se izmedju te dve reči pravi razlika, »Madžarskim narodom« (»magyar nemzef«) nazivao: se je ceo narod u Ugarskoj, — »nedeljivi jedinstveni madžarski narod«, koji je stalmo identifikovam sa »vladajućim пагодот«, док 5: пеmadžarski narodi, ili nemadžarske rase, nazivani obično »stanovništvom tudjeg jezika« ili »strancima«,

Najvažnije ustanove ovoga Narodnosnog Zakona mogu se svesti na pet tačaka: 1) pravo svakog člana Pokrajinskog Sa= bora, da govori svojim maternjim jezikom; 2) dužnost svakog administrativnog činovnika, da хпа i da se služi jezikom okruga u kojem je sa službom; 3) obećanje, da će se Nemadžari upo= trebiti u svima admimistrativnim i sudbenim službama, i da паrodnost neće smetati da se dobije bilo kakav položaj, poimence i položaj velikog župana; 4) maternjem jeziku osiguramo је pravo upotrebe pri okružnim sudovima, a naročita pravila ustanovljavala su tumače o trošku samoga suda, i presude izdate na jeziku stranke koja dolazi u obzir; i 5) država se obvezivala »da osigura, da svi gradjani, koje bilo narodnosti, ako žive skupsm. u većem broju, budu u mogućnosti da ı susedstvu svojih domova mogu dobiti obuku na svom mafernjem jeziku, sve do nivoa, na kojem počinje viša akademska izobrazba« —, dakle sve do sveučilišta, — U praksi, sve su ove ustanove izigravane na Jedan ili drugi način, a škole su postale ognjištima za madžarizaciju, ili su uopšte i otvarane samo onde gde je madžarski jezik mogao biti isključivo jezikom nastave, Naprimer: škola u kojima se učilo slovački bilo je godine 1869 ukupno. 1890, a 50dine 1910 samo 429, Te godime (1910) Rusini uopšte nisu imali više srednjih škola, dok su Rumuni doduše imali još 2331 osnovnu školu i 5 srednjih škola, ali su sve te škole bez izuzetka bile konfesijonalne {pravoslavne unijatske), tojest imale da zahvale za svoj opstanak predanosti i disciplinovanosti rumunskog sveštenstva, i onoj snazi pasivne rezistencije i narodne žilavosti kojima se mase rumunskog naroda tako odlikuju,

Jer Jedino što je ostalo bilo Još Rumunima {baš kao i Srbima u Vojvodini) pod novim režimom bila je crkvena avtonomija, čija se vrednost za ono vreme jedva đaje dostojno oceniti, Baš kao u XVIII veku, tako je i u XIX sveštenstvo bilo vodj rumunskog naroda, osobito kad su mu na. čelu stajali mudri i obrazovani biskupi, Pod Andrijom Šagunom (1863) raskinute su mapokon veze sa srpskom patrijaršijom u Sremskim Karlovcima, te je stolica mitropolitska dignuta i Sibinju, sa sporednim sedištima u Arađu i u Karansebešu. Šaguna je uspeo, poglavito svojim uticajem na dvoru, da je:1868 donesen naročit zakon, koji je novo crkveno uredjenje ostavio netaknuto, a dozvoljavao uz to rumun– skim crkvenim saborima da rade i da donesu svoj vlastiti ustav,

488