Nova Evropa

koji spada medju najznačajnije ustanove svoje vrste, naglašujući naročito učešće lajičkoš elementa pri izborima crkvenih predstavnika, — 1 unijatska crkva, sa svojom pokornošću Papi, iako mije postigla tako znatne privilegije kao njena pravoslavna suparnica, bila Je u stanju da se preporodi na osnovu jedne stvarne avtonomije (1855), sa svojim mitropolitom u Blažu, kao i ranije, i tri sporedna sedišta [Veliki Varadin, Samoš-ujvar, i Lugoš), te je učinila mnogo osnivajući fondove za rumunske škole i crkve, stožere tadašnjeg rumunskog života, |

Kad je nadošao talas madžarskog šovinističkog besa, s početka sedamdesetih godina, Rumuni su prihvatili držanje majupornije pasivnosti, te su prebacivali i Šaguni izdajstvo radi njegovih odnosa prema državi, i napokon proglasili potpunu uzdržljivost od svakog političkog života, Nato ih je, na kraju krajeva, naterao izborni zakon od 1874, kojim je ograničen na Iinimum broj poslanika nemadžarskih maroda u parlamentu, isto onako kao što su zakoni upravne reforme smanjili njihov uticaj u okružnoj i opštinskoj upravi, Glavne karakteristike novog izbomog zakona bile su: 1) ograničeno pravo glasa, koje je obuhvatalo samo 5-—6 postotaka pučamstva; 2) podešavanje izbornih srezova u korist Mađžara a na račun nemadžarskih elemenata; i 3) javno glasanje, mesto izbora kuglicom, te usled toga teror po okruzima, za vreme izbor4, Ovi veliki nedostaci još su povećani otvorenim političkim pritiskom na činovništvo, udešavanjem biračkih spiskova, te upotrebom vojske i žandarmerije protivu opozicije prilikom izbora, kao i podmićivanjem na sve strane, zastrašivanjem, i drugim koruptnim akcijama 1 sredstvima pred izbore i za vreme glasanja, Pored svega toga, ustanove izbornog zakona bile su tako komplikovane, da je s punim pravom »Pester Lloyd« 1894 — kada je, u svoje najlepše dane, služio zvaničnim glasilom kroz koji Je Ugarska imala da bude prikazana Evropi — izjavljivao, »da je prava vavilonska zbrka nastala mesto zakonitoga stanja«, 1

Da bi stvar bila }oš sigurnija, Madžari su, uza sve svoje oduševljenje za centralizam, uneli još i naročite klauzule za Erdel: prema kojima se tražila mnogo veća kvalifikacija za izborno pravo nego u ostaloj Ugarskoj (osam do deset puta veća), te su i madžarski srezovi, i opštine sa madžarskom većimom, privilegovani na račun rumunskih krajeva i rumunskih opština, Posledica toga bila je, da je u Erdelju bilo jedva nešto preko polovine izbornika prema ostalim krajevima Ugarske, te je od 74 erdeljskih narodnih poslanika 35 zastupalo četiri madžarska sreza i 15 glavnih gradova, dok sa samo 30 bili predstavnikom 72% pučanstva, u ogromnoj većini nemadžarskog, U svezi s ovim treba još nadodati, da su i svakojake druge ustanove ostale na snazi u Erdelju, samo da bi rumunsko stanovništvo bilo zapo-

489