Nova Evropa

је као одјек грмљавине у мрачну, загушљиву атмосферу, дошло је као предзнак једног новог доба, Борба међу окциденталистима и славофилима започела је наново свом жестином, док су службени кругови били толико изненађени том новом активношћу и буђењем слободне мисли, да је и сама њихова освета симптоматична за положај у коме су се нашли; је све што су урадили са Чаадајевим, то јер да су га послали у лудницу и забранили часопис у коме се писмо појавило.

Чаадајевљев крик не може да се прими само као израз борбе између две оријентације, Када нам Чаадајев каже у свом писму: „Усамљени у свету, ми му нисмо дали ништа, нити смо што примили од њега, нисмо додали ни једну идеју ризници мисли човечанства, нисмо ничим помогли усавршавање људског разума, и изопачавали смо све што нам је мудрост подарила... Ми у нашој крви осећамо принцип непријатељски и одбојан према цивилизацији, Ми смо дошли на овај свет као ванбрачна деца,.. Растемо, али не сазревамо,.. Напредујемо, али у страну, и без икакова нарочитог циља.,.", —- то није само питање о Истоку или Западу; питање које је достигло своју највишу и најсавршенију форму у Достојевском; питање које је било омиљени предмет за руске писце кроз цео деветнаести век да се у наше доба опет делимично појави код Андрејева. Нити је то један делић оне акције, да се открије чувена „руска душа“, Већ ове речи долазе као искрен, дубок, спонтани протест и побуна противу инертности расе, против њене нематеријалистичке концепције живота и оскудице прогресивног импулса, „Руска душа" је допније требала да послужи као извињење против те у многоме праведне оптужбе, и била је само једна лепа успаванка за све оне словенске милијоне, објашњавајући нам, кроз Доброљубова, своју снагу пожртвовања, кроз Достојевског своју дубину, а кроз Толстоја своју ширину и хуманитаријализам,

Мада у новој форми, славенофилство се појављује опет, и постаје врло моћно. Уз спиритуалне и филозофске мотиве, жоји су служили антагонизму према цивилизованим земљама западне Европе (а чији је став, у ствари, такође био импортиран са Запада) — ту су били и политички разлози да такво расположење потпомогну, После јунске револуције и револуције у Пољској (1830), које су послужиле Европи као згодан изговор да се умеша у руске послове, све друштво у Русији дигло се против „лажне и морбидне цивилизалије", Уз песника А. С. Хомјакова, понесен општом бујицом мржње према Западу, Љермонтов додаје свом преводу оног дела из „Чајлд

аролда“ у коме се описује умирући гладијатор (Песма Четврта), ове речи: | „Зар си такав ти, о, Европски Свете, „До скора идолу занетих сањара,..