Nova Evropa

„Ка гробу се клониш нечасном ти главом „Без вере, без наде,..

„И пред крај свој обрћеш још поглед „Ка сјајној младости, пуној свеже снаге, „Шо си је одавно био заборавио,

“

„Рад мрачне науке, и холе раскоши...

(1836)

Али упркос свег тог анти-европејизма код Љермонтова, у својој суштини он остаје најевропскији писац руске књижевности. Има нечег у његову духу и у његовим делима, у методама његова мишљења и изражавања, што нас стално опомиње на његово далеко страно порекло. Шегов критичар Спасовић, цитирајући теорију де Мобиб-а, према којој се руска мисао „досегнувши зрелост ослободила од простог имитирања. хришћанско-хуманитарног европејизма“, и „руска мисао у свом развитку пошла за правцем старе аријанске концепције, ка. Нирвани, ка безграничној, ка пожртвовној љубави, несамо према човечанству, већ према свему живом у природи, чаки према оном што је на нижем ступњу развитка“, — он нам даје своје мишљење, да Љермонтов, са својом целокупном спиритуалном композицијом, као писац и као човек, „не би: могао да уђе у оквир де Уобиб-ове теорије, јер је био веома. нехуман према европском разумевању те речи, —- диван уметник, али нескривени егојиста'.

Доспевши у својој раној младости под утицај Пушкина, који је у том моменту био у Русији најбољи представник. оног литерарног става познатог на континенту под именом „бајронизма“, Љермонтов се врло брзо упознао са делима. великог енглеског песника. Највише је на њега утицало, да потпуно дође под тај утицај, читање Бајронова живота од ирског песника Т. Мура. Код Љермонтова је бајронизам оставио много дубљи траг него код Пушкина, Како то Спасовић каже; „Сви су руски критичари истог мишљења, да је Пушкин био бајронист само површно, док је Љермонтов био бајронист до сржи својих костију“, И да би оснажио своје тврђење, цитира де Мовиб-а који каже (и „Бе Roman Russe“): „Lermontoft a recu | instrument faconnć par Poushkine, mais il se rattache surtout a leur maštre commun, a Byron, Le crčateur d' Oneguine n avait pris a celui de Childe Harold que sa poćčtique; Lermontoff lui a pris son ame".

Није био сам Пушкин репрезентант бајронизма у Русији. Песник Козлов је двадесетих година дао„израза Бајроновим идејама скоро исто онако снажно и јасно као и сам Пушкин. Он је превео на руски Бајронову „The Bride of Abydos" (према Свинберну, једна од најслабијих Бајронових наративних поема). Он је такође написао под утицајем „Ђаура“ свог „Ка-