Nova Evropa

литика престати, или ћу ја узети поново у руке револвер и бомбу, које је моја рука некада држала". Узбуђеност поново достиже врхунац... Устаје ЈЉењин. Његово чудновато лице, као у фауна, увек је мирно и охоло. Он није престао, и неће престати, да се смеје ни под кишом увреда, насртаја, и претњи, које на њега без престанка падају са трибина од стране публике и из сале. Неки налазе да овај смех, отворен, искрен, и радостан, није уместан под овако трагичним околностима, када се решава судбина целокупног његова рада, његове мисли, његова живота; али на мене тај смех чини утисак нечувене снаге. Једва понекад, понека сувише оштра реч, неки сувише гласан жамор, успевају да за тренутак обуставе тај смех, увредљив и страшан за противнике, да затворе ова уста, да укоче поглед и у њему зеницу ока, која баца ватру испод насмешених трепавица, Троцки, седећи уз Љењина, покушава такође да се смеје; али гнев, узбуђеност, нервозност, претварају тај смех у једну гримасу пуну бола. Онда се његово живахно и покретно лице гаси, ишчезава под мефистофелском маском, која је пуна страхота..." И при даљем излагању ових трагичних тренутака аутор остаје на висини, и његово сведочанство има крупну и несумњиву вредност готово објективна посматрача.

Ипак, главни интерес ове књиге, и за сада и за будуће, то је поступно излагање спољне политике Љењина и Троцког, несумњиво апологетско, јер наш аутор је од почетка одушевљен њиховим радом, али језгровито и значајно. Аутор је, како рекосмо, покушао сам, исва његова настојања ишла су затим, да зближи бољшевике с Антантом. У томе несумњиво искрену настојању као да је изгубио из вида, или није уопште потпуно добро схватио, праве смерове политике бољшевичких првака, искључиво интернацијоналне и револуцијонарне, За њих је све остало било, и увек остало, само споредно средство, док им је као њихов главни успех и коначни циљ лебдела пред очима комунистичка интернацијонализација друштва и човечачства, Али за време док је писао своја писма, Садул није био само социјалиста, и све више наклоњен комунизму, очаран, побеђен, заробљен од ЈЉењина, и лични друг Гроцког, него је био још увек и француски официр и патријот. Необично јака снага опажања многих појава, велика способност точног оријентисања и предвиђења, истиче се у његовим више пута поновљеним пророчанствима, нарочито о тому да ће Совјетска Влада бити дуготрајна, даље у његовој веома ниској али потпуно оправданој оцени борбених снага и политичке вредности Керенског, Савинкова, социјалиста, и кадета Каледина, Украјинаца-сепаратиста и левичара (Раде, Петљуре) и десничара (Скоропадског и његове владе), па најзад Колчака и Дјењикина. Види се то

·

и у његовој на више места истакнутој карактеристици бољ-

110