Nova Evropa
Pokrajinskim Zakonicima, Što se je onda najviše moglo da učini za slovenački jezik, kao uredovni jezik, učinio je Matej Cigale, koji je početkom 1850 definitivno imenovan ministarskim koncipistom u uredništvu Državnog Zakonika, — prevodeći sa vehkom istrajnošću gradivo Državnog Zakonika na slovenački, čime je ujedno dokazivao sposobnost slovenštine za pravnički uredovni jezik,
·Novo doba nastalo je tek sa dolaskom osnovnih državnih zakona iz godine 1867, koji su, kako već rekosmo, proglašavali jednakopravnost slovenačke narodnosti, te na taj način davali, bar u načelu, pravnu podlogu i veću moralnu snagu borbi Slovenaca za javno priznanje svojega jezika, A i u narodu je već delovala snažnija politička svest usled odlučnijih istapa njegovih parlamentaraca i odlučnije domaće publicistike, Tek tada su se slovenački poslanici, u pokrajinskom kranjskom заг boru, počeli služiti slovenštmom kao svojim isključivim parlamentarnim jezikom; na sednici od 1, oktobra 18608 uspeli su, nakon burne debate, da većina sabora zaključi, da se u Ljubljani osnuje Akademija za slovenačka pravoslovna. predavanja, Centralna vlada u Beču nije tome zahtevu udovoljila, nego je (1870) stavila u državni proračun svotu od 3,600 forinata za oživotvorenje slovenačkih predavanja iz predmeta judicijalnog državnog ispita na gradačkom Univerzitetu; ali većina poslaničkog sabora nije tu svotu odobrila,
Pod lozinkom jednakopravnosti, te po zaslužnoj inicijativi nekih slovenačkih pravnih zastupnika, počela je slovenština prodiratiiu sudske urede, Sada se uvidela i potreba posebnog glasila koje bi zastupalo pravne struke na slovenačkom jeziku. U tom je pogledu veoma zaslužan Dr, Jakov Razlag, odvetnik u Ljubljanii kasniji pokrajinski! namesnik kranjski, koji je počeo, 1870, izdavati pravnički list pod imenom »Pravnik Slovenskid«. Taj je mesečnik donosio teoretske rasprave, praktične slučajeve, prevode novijih zakona, i razne obrasce za slovenačko uredovanje, Borio se i znanstvenim orudjem za slovenačku jednakopravnost po uredima, za slovenačka pravoslovna predavanja, odnosno za univerzitet u Ljubljani, Ali je prestao izlaziti nakom četiri đodine, Jer su se opet povratile nepovoljne prilike za slovenačko uredovanje, Pod pritiskom. pror tivničkih političkih režima, i nekih oblasnih germanizatora, slovenački je jezik, prema kraju sedamdesetih godina, opet gotovo nestao iz uredovnih spisa, tako da je godine 1881 doživeo poniženje, da je Vrhovno Sudište u Beču poništilo presudu prve instance u jednoj parnici slovenačkih stranaka s razloga što je izdana na slovenačkom. jeziku, te je ujedno izreklo, da je u 'Kranjskoj samo nemština uobičajeni sudski jezik! Ovo se dogo-
245