Nova Evropa

pred 1914: htela se sloboda, sloboda misli, reči, sloboda života i razvijanja, mislilo se o budućnosti; ali se ta budućnost nije ni na čas zamišljala kao obnova prošlosti, ma i sa promenjenim ulogama, već kao ulaz u jeedan posve nov život, Svakom od tadanjih omladinaca bila bi odvratna # pomisao da sanja o toj buđućoj jugoslovenskoj državi kao o jednoj repeticiji AustroUgarske samo sa tom izmenom što ćemo sada mi da »gnjavimo«, Austrougarska Monarhija je bila nesamo oličenje jednog tiranskog sistema koji guši svoj narod, već i oličenje jednog davno izandjalog srednjevekovnog režima koji stoji kao. guka na modernom društvu, Niko nije tada ni pomišljao da će oni isti metodi, što su od strane Beča bili primenjivani nad Jugoslovenima ii Austriji, biti danas tako vulgarno kopirani od strane Beograda, I još gore, da će se naći čitave bande mladih Jugoslovena, koji će se ponovo krstiti »omladinskim i idealnim«, a koji će poći u narod u ime tiranije, nasilja, i varvarskih ispada prema slabijem i pokorenom. Nije takvom izgledala buduća Jugoslavija u svesti punoj očekivanja onih koji su ginuli, pod Avalom i na Kajmakčalanu, i koji su trunuli po logorima. 1 da im je sve to onda neko rekao, — kakva li bi tadđa bila njihova vera u budućnost!... Ondašnja jugoslovenska omladina, ona od pre 1914 {od koje je danas tako malo ostalo, i to većinom njen ološ) bila je progresivna, Kako je bilo njeno shvatanje? U budućoj Jugoslaviji verovatno će biti i drugih naroda sem Jugoslovena, — lepo, ako bude bilo tih drugih naroda, njima će se dati puna sloboda njhova šndividualiteta i razvijanja, daće im se sve ono što oni danas, kao gospodari, uskraćuju nama, — i time ćemo pobediti jače i efektivnije nego puškom i mačem, Tako se mislilo i nadalo onda, Tojest, tako su mislili i nadali se oni koji umeju da sanjaju, A današnji profesijonalni političari nisu onda, naravno, ni pokušavali da o tome misle, iz prostog razloga što su, kao »duboko trezveni ljudi koji materijalistički gledaju na život«, smatrali u to doba da je misliti o tome isto što i mlatiti praznu slamu; za njih, i njima sličnim, budućnost je bila nemoguća, pa im je to i danas,

A onđa su došli dogadjaji, došlo je sve ovo što vidimo sada oko nas, 1 dok su se pred očima celog kulturnog sveta, kroz skoro dve stotine godina, polako razvijale, i solidno. postavljale sebi temelj dve društvene zajednice, zajednice Sjedinjenih Američkih Država i Švajcarske Republike (gde su nesamo razne патоdnosti već, kao u slučaju Amerike, i razne ljudske rase mogle sasvim lepo, komotno, i demokratski da se slože u jednu politišku, kulturnu, i socijalnu jedinku, nekinjeći i nefiranišući niko nikog, neprosipajući detinjasto bujice reči oko toga ko je od koga »kulturniji«), stvarajući dela u pravcu opšte kulture, u uverenju da će uzajamna saradnja samo moći da donese korisne

290