Nova Evropa

угушивање сваке слободе бољшевизам је спровео управо мајсторски, — о томе има важних података и код Дима-а, Најважније ствари износи он о судбини револуцијонара који су дигли били руку на ЉЉењина и остале вође бољшевика године 1918, На ову тему ми ћемо се још вратити другом приликом,

Овај аутор на крају жучно полемише са страним присталицама бољшевизма, па онда износи своје погледе за излазак из руске кризе, уз припомоћ Лиге Народа, (Књига је писана пре Версаљског Мира и пре званичног отварања Лиге, Међутим, историја није дала заправо нашем аутору у овим његовим претераним надама. Данас оне изгледају сасвим застареле. Иначе, у основи својој, његова карактеристика бруталне стране бољшевичких метода није изгубила од своје вредности, као што није изгубила своје вредности ни напомена, да постоји страшан дупликат црвеног терора — бели терор. Руски грађански рат дао нам је сјајних и страшних примера у потврду оправданости ове напомене, Главна поука пак, која се даје извући из ове књиге, и шире речено из целокупног искуства Руске Револуције, била би: да су страшне последице сваког ропства и сваке назадне политике, и горки плодови спољашњих и унутарњих ратова и диктатура.

Ш, Велс (Н. 6, Меј),

Знаменити енглески романсијер Велс (о којему сматрамо да би било сувишно давати овде ближе податке) посетио је Русију у току јесени 1920, дакле пред крај режима такозваног Војног Комунизма, а у очи чувеног „Неп"-а, Своје импресије он је изложио у малој књижици, која ни досада није изгубила своју вредност и интерес, те зато и уносимо њен приказ у ову нашу серију чланака, којој је сврха дати преглед по могућности свега значајнијег и карактеристичнијег што су писали и што још пишу странци о Руској Револуцији, )

Велс је провео у Русији свега 15 дана, и он не зна руски; краткоћа боравка и територијална ограниченост (само Петроград и Москва), а такође и незнање језика, то су важни недостаци Велсове информације. Али је он ипак успео да много тога запази и савесно прикаже, -

Интересантно је пре свега, да је сам Велс опазио да се је он могао много слободније кретати у Петрограду него у Москви, и да је у Петрограду готово сваки ко је хтео могао

") За овај приказ служимо се лепим руским преводом кнеза НС. Трубецког, у наклади „Руско - Бугарске Накладне Књижаре“ у Софији (1921, страна ХУМ! — 96). Предговор кнеза Трубецког, сада професора славистике на Универзитету у Бечу, садржи неке напомене вредне пажње, али углавном је претерано странчарски написан.

304